Орхан Памук, Снег
Тишина
снега која асоцира чедност и чистоту, снега који умекшава и успорава
покрете и укида закон гравитације... пахуље које истовремено лете и ка земљи и ка
небу ... пахуље које овим романом промичу или веју на десетине различитих начина,
да на крају постану симбол људске судбине и слика структуре изгубљене збирке
песама која је својим нестанком мотивисала писање овог романа.
Политика,
војни удар једног глумца који је читав град претворио у позорницу; религија као
индивидуалан, егзистенцијалистички феномен и као знак припадности нацији и
групи, као средство отпора и средство насиља; љубав, стечена и изгубљена у
трагичној немогућности да се љубомора и њен порив ка освети зауздају; потрага
за срећом и бег од ње у уметност; питање да ли је срећа довољна и довољно
достојанствена да би човек само њој тежио; непроходни путеви сопствене свести и
неочекиване продори ирационалног и афективног, уз Памукове неизбежне теме као
што су однос Истока и Запада и могућност модернизације Турске без губитка
националног идентитета, вешто су испреплетане у овом роману.
Атмосфера романа – недокучив сплет судбине, околности, личних
и колективних интереса који покушавају да се поклопе, али се неминовно разилазе, уз гомилање догађаја и бројне обрте
који три дана – колико радња романа траје – растежу чинећи релативност времена
опипљивом, уз мноштво филозофско-теолошких и идеолошких расправа ликова, подсећа
на романе Достојевског – Зле духе, нарочито. Достојевскијевска је и
психологија ликова, детаљно приказана. Типично за Орхана Памука је постепено
увођење мотива двојника и откривање ликова једног у другоме, као и повремена
свест о кретању психе од потпуне усамљености до осећаја присуства других – људи
или виших сила – у самом себи. Препознатљива вештина дескрипције и стварања
слојевима значења богатих слика од баналних, свакодневних догађаја (црни пас
који, не без ироније, револуцију у запуштеној пограничној варошици повезује са
Блоковим виђењем руске револуције у поеми Дванаесторица), видљива је и у
Снегу. Интересовање за заборављене детаље културне историје, историје
грађевина или улица на пример, интересовање које раскрива слојеве времена,
такође је једна од вредних и успешно, функционално, изведених особина Памукове
прозе која, због тога, бива интересантна и онима који дела орјенталних писаца читају због њихове културолошке другости и егзотике.