Нобелову награду за књижевност 2017. добио је британски писац јапанског порекла Казуо Ишигуро. Поред његовог најпознатијег романа, Остаци дана, за који је добио и награду "Букер" и по којем је својевремено снимљен изванредан филм (са Ентонијем Хопкинсоном и Емом Томпсон у главним улогама), у Народној библиотеци Бор можете пронаћи и романе: Не дај ми никада да одем, по којем је, такође, снимљен филм, Закопани џин и Без утехе. (Више о роману Не дај ми никада да одем на: http://knjigoljubac.blogspot.rs/2013/11/blog-post.html)
Европску награду за књижевост за 2017, поред писаца из 11 других земаља, добио је Дарко Тушевљаковић - некима, свакако, познатији, као преводилац Марвелових и других стрипова - за роман Јаз. Роман можете позајмити у Народној библиотеци Бор, док се аутору, роману, награди, рекацији аутора на награду можете обавестити на сајту Архипелага, издавача Јаза:
http://www.arhipelag.rs/vesti/darko-tusevljakovic-dobitnik-evropske-nagrade-za-knjizevnost-za-roman-jaz/
Награду "Меша Селимовић" за најбоље књижевно дело објављено у 2016. деле Мирко Демић, за роман Ћутања из Горе, и Владисалв Бајац, којем је ове године трећи пут измакла НИН-ова награда, за роман Хроника сумње. Оба дела освојила су по 15 од 55 могућих гласова, колико је било критичара, теоретичара и историчара књижевности који су оцењивали прошлогодишњу књижевну продукцију. Дело које је жири за доделу НИН-ове награде оценио као најбољи роман у 2016. добило је 6, а добитник "Виталове" награде - 5 гласова.
ВИТАЛОВА НАГРАДА
У ужем избору за јубиларну, двадесету Награду "Златни сунцокрет", која се додељује најбољем књижевном остварењу из претходне године, без обзира на жанр, нашла су се, по оцени жирија, следећа дела: романи Равнотежа Светлане Слапшак, Ако дуго гледаш у понор Енеса Халиловића, Андрићева лествица ужаса Светислава Басаре, Хроника сумње Владислава Бајца, Убоги Лазар у градовима Роберта Тилија, Сестре и другарице Ранка Рисојевића, Тумач фотографија Зорана Живковића, Кућа од соли Миомира Петровића, Бумеранг Берислава Благојевића, Бапа Радована Влаховића, Ћутање из горе Мирка Демића, Јаз Дарка Тушевљаковића, Сенка осмог еона Селимира Радуловића; збирка песама Прасвршетак Ласла Блашковића; збирке прича Мемо Дивне Вуксановић и Рашчарани свет Јелене Ленголд. По овом избору јасно је да се ове, за разлику од претходне године, НИН-ова и Виталова награда неће поклопити. Двоструко истакнути наслови нашли су се и у најужем избору и свакако их не треба пропустити, уколико их већ нисте прочитали. Добитница награде је Светлана Слапшак, иначе еминентан антрополог и класични филолог, за роман Равнотежа. Уколико сте љубитељ префињене, деценијама брушене ерудиције и необичних историјско-антрополошких тема, препоручујемо вам и њене новије публикације везане за културу (ис)хране, коришћења и симболике намирница - збирку есеја Летећи пилав и студију Купусара (обе у издању Библиотеке XX век).
УЖИ
ИЗБОР РОМАНА ЗА НИН-ОВУ НАГРАДУ
НИН-ов жири, у чијем
саставу ове, 2017. године раде: Јасмина Врбавац,
Тамара Крстић, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), од 40
романа из ширег избора, издвојили су следећа
дела:
Þ Осмех под гором маслиновом Луке
Трипковића, иначе првенац, одабран и
штампан у едицији Прва књига на конкурсу за младе ауторе Матице српске;
Þ Андрићева лествица ужаса: готски
роман Светислава
Басаре (Лагуна);
Þ Сусрет под необичним околностима Владана Матијевића (Лагуна); *ушао у најужи избор
Þ Па као: роман о историји,
љубави и другим неспоразумима Владимира Табашевића (Лагуна); *ушао у најужи избор
Þ Одлазак у Јолки Палки или Лажна узбуна у Алеји
заслужних Мирјане Ђурђевић (Лагуна);
Þ Кафана Жарка Радаковића (Чаробна књига)
Þ Хроника сумње Владислава Бајца (Геопоетика) *ушао у најужи избор
Þ Лутка од марципана Мухарема Баздуља (Геопоетика);
Þ Јаз Дарка Тушевљаковића (Архипелаг);
Þ Арзамас Иване Димић (Лагуна); добитник НИН-ове награде за 2016.
Þ Равнотежа Светлане Слапшак (Лагуна).
Þ Равнотежа Светлане Слапшак (Лагуна).
Финалисти ће бити познати 12. јануара, а 63. добитник НИН-ове
награде за роман године – 16. 1. 2017.
Чињеница да је издавач већег броја ових, по жирију добрих и награде вредних романа Лагуна, поткрепљује и одлуку жирија Београдског сајма књига 2016. да за једног од издавача године, уз ИК Клио, прогласи управо Лагуну.
Нобелова награда за књижевност у 2016. години припала је, на велико изненађење и немало негодовање, америчком кантаутору Бобу Дилану. У Народној библиотеци Бор можете пронаћи Диланову збирку песама Mr. Tambourine Man, у преводу Дејана Марковића; први (и једини за сада преведен) део његовог аутобиографског списа Хронике, као и интересантну студију Дилан и Коен: песници рокенрола, Дејвида Баучера, у преводу нашег завичајног аутора Зорана Пауновића, а у којој је реч управо о виским уметничким дометима поезије наведених кантаутора.
Награду "Исидора Секулић" за најбоље дело из 2015. године добио је Басара за Анђео атентата. Постхумна прича Франца Фердинанда, провокативна, како то код Басаре увек бива, беспоштедно преиспитује општеприхваћене наративе о Принциповом атентату на аустроугарског престолонаследника, водећи се идејом по којој сваком непосредном поводу за велике историјске преокрете претходе бројни, међусобно мање или више повезани али дуготрајни процеси који друштва и државе постепено преображавају. На моменте урнебесно духовита, на моменте трагикомична, ова прича о менталитетима и идеологијама, њиховој генеалогији и њиховим позним одјецима, чита се у једном даху али и нагони на размишљање о историји и моћи фикције да уз помоћ ироније, пародије, мистификација, луцидних наративних стратегија спречи окоштавање историје у званичне, неприкосновене и дефинитивне историографске реконструкције.
Награду "Душан Васиљев", коју за најбољу књигу у протеклој години додељује СО Кикинда, за 2015. добио је Звонко Карановић за дело Златно доба. Више о овој збирци песама пише Владимир Арсенић.
Књижевна награда Биљана Јовановић за најбољу књигу у 2015. години припала је Светиславу Басари за роман Анђео атентата. Чланови жирија сматрају да је на овај начин награђена књижевност чије су одлике изванредна вештина структурисања, велика формална инвентивност, али и склоност ка разложној и утемељеној провокацији. Својом препознатљивом, супериорном духовитошћу Басара се и у овом роману супротставља свакој злоупотреби историје у дневнополитичке сврхе и деконструише са узвишеном лакоћом како националне, тако и интернационалне митове и велике приче. Награду Биљана Јовановић додељује Српско књижевно друштво уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, за најбољу књигу у прошлогодишњој књижевној продукцији. Извор: СКД
Награду "Тодор Манојловић", коју додељује Управни одбор пишчевог фонда при зрењанинској народној библиотеци, добио је Давид Албахари, а награду "Доситеј Обрадовић", коју истоимена Задужбина додељује за животно дело - неуморни Раша Попов.
Награду "Меша Селимовић", коју на основу мишљења и оцена педесетак књижевних критичара, теоретичара и историчара, додељују Новости, за најбољу књигу у протеклој години, добио је Милисав Савић за експериметални роман La Sans pareille (дословно: Неупоредива, Без премца). Роман разгранате структуре, са вишеструким завршетком, са мноштвом реминисценција, алузија, омажа Црњанском, Андрићу и самом Меши Селимовићу, као и многим другим домаћим и страним ауторима, одвија се у Тоскани, у сновима и у књижевности, током трагичних деведесетих година двадесетог века, преплићући причу о идентитету (личном и националном) са несвакидашњом љубавном причом. "Љубавни роман са додацима" поднаслов је ове књиге, међу чијим "додацима", сем алтернативних завршетака, налазимо и есеје, фусноте, писма, путописе и други материјал који доприноси интригантности и комплексности ове прозе, одлажући нен тргичан крај.
После Златног сунцокрета, Драган Великић је за роман Иследник добио и најпрестижнију награду за роман - НИН-ову. Поред Великићевог, у ужем избору за ову награду били су и романи Милисава Савића (La Sans pareille), Светислава Басаре (Анђео), Дане Тодоровић (Парк Логовској), Љубице Арсић (Рајска врата), Ђорђа Писарева (И ноћ се увукла у његово срце), Владимира Кецмановића (Осама), Вулета Журића (Република Ћопић) али и три првенца: Тихо плаче Мисисипи Владимира Табасевића, Лагер Љубормира Кораћевића и Есторил Дејана Тиаго-Станковића.
Добитник Виталовог "Златног сунцокрета" за 2015. је Драган Великић за роман Иследник. Уколико овај, по подацима издавача (Лагуна) до сада најчитанији роман Драгана Великића, још увек нисте прочитали, погледајте шта о њему пишу Срђан Тешин, или Миљенко Јерговић. Што се жирија за доделу Виталове награде тиче (Владимир Гвозден, Никола Страјнић, Драган Јовановић Данилов), овај роман се истиче начином на који реконструише интимну историју и свакодневицу мајке, борећи се са заборавом и тугом, истовремено. Детаљније: http://www.telegraf.rs/vesti/1912855-dragan-velikic-dobitnik-vitalove-nagrade-foto. Поред Иследника, у ужем избору биле су Приче с Марса Срђана Тешина, Корчулански ђир Оливере Скоко и Република Ћопић Вулета Журића.
Добитник Андрићеве награде за 2014. годину је збирка прича Банаторијум Угљеше Шајтинца. Збирка, која је у Народној библиотеци Бор представљена 8. јуна 2015, представља стилски и наративни колаж - свака прича исприповедана је тако да се разликује од свих других по више основа, тако да је распон употребљених приповедачких средстава и модуса врло широк. Цртица, пастиш, пародија, сатира, сказ... само су неке од одредница облика приповедања у којима се Шајтинца у овој збирци окушао.
Награду Bookvar-а за најбоље дизајнирану корицу књиге, за 2014 год. добио је Марко Јевремовић за корицу збирке песама Глуварење са Дисом Вељка Лађевца.
Награду "Меша Селимовић", коју додељују Вечерње новости, на основу ставова и гласова педесетак домаћих књижевних критичара, добио је Енес Халиловић за збирку песама Зидови. Нулта (и једина ненасловљена) песма ове збирке организоване математички, у складу са поднасловом ("књига дискретне математике), од -22 до 22, гласи:
Кад би Неко имао паре, сазидао би галерију.
Кад би Неко имао паре, сазидао би кафану.
Неко пирамиду. Неко кућу. Неко би сазидао логор,
Неко хотел. Кад би Неко имао паре сазидао би оперу.
Неко болницу. Неко школу.
Кад бих ја имао паре, сазидао бих чекаоницу.
Не неку велику чекаоницу, не; тек за неколико сужњева,
за уже друштво, за оне што су чекању склони
у обичним и посебним пригодама
и што су вјечном чекању склони и чекању свакодневном.
Та би чекаоница била подигнута на тлу између
гејзира и водопада. Ми бисмо чекали,
а гејзир би са нуле (узалуд) скакао у вис,
а водопад би понирао испод нуле
(и стропоштавао се) у своју константу.
Ја чекам. Ти чекаш. Он чека
Ми чекамо. Ви чекате. Они чекају.
61. НИН-ову награду за роман године добио је Филип Давид за роман Кућа сећања и заборава. У очекивању награђене књиге, наши корисници могу да прочитају неко од ранијих дела овог писца: романе Ходочасници неба и земље или Сан о љубави и смрти, збирке прича Бунар у тамној шуми, Принц ватре.Неколико врло зналачких, а уз то и врло афирмативних критика/приказа овога романа о злу уопште и злу Холокауста посебно, о злу које се памти упркос гурању у заборав, могу се прочитати на:http://www.nedeljnik.co.rs/sr/2015/01/15/kultura/kua-seanja-i-zaborava-epohalno-svedoanstvo-zla; https://radiogornjigrad.wordpress.com/2014/12/28/zivot-nakon-holokausta-filip-david-kuca-secanja-i-zaborava/; http://www.plastelin.com/content/view/1066/94/
Звонко Карановић - гост Народне библиотеке Бор у оквиру манифестације Дани књиге 2014. године - добитник је како награде "Кочићево перо" за књигу Најбоље године наших живота: изабране песме, тако и награде "Кочићева књига" за целокупно досадашње стваралаштво. Награду додељује задужбина "Петар Кочић". Карановићево стваралаштво привлачи све већу пажњу стручних читалаца и књижевне критике, па се о њему или о појединим његовим делима може прочитати доста текстова - приказа, критика, есеја. Издвајамо неколико њих о књигама које је овај аутор представио и борској публици јуна 2014:
STOJKOVIĆ, Dušan, 1948-
Поезија будућности / Душан Стојковић. - Приказ књиге: Звонко Карановић: Кавези, Београд, 2013. У:
Кораци. - ISSN 0454-3556. - Год. 48, св. 4/6 (2014), стр. 145-150.
САМСОН, Бојан, 1978-
Психотрилером о односу есенције и егзистенције / Бојан Самсон. - Приказ књиге: Звонко Карановић: Кавези, Београд, 2013.
У: Polja. - ISSN 0032-3578. - Год. 59, бр. 488 (јул-авг. 2014), стр. 209-212.
ЈОЦИЋ, Милош, 1988-
Онирограми / Милош Јоцић. - Приказ књиге: Звонко Карановић: Месечари на излету, Београд, 2012.
У: Летопис Матице српске. - ISSN 0025-5939. - Год. 189, књ. 492, св. 3 (септ. 2013), стр. 374-375.
У Народној библиотеци Бор можете наћи како награђени, тако и још девет наслова овог аутора, укључујући и романе Више од нуле (у две верзије) и Четири зида и град.
Путопис Турска писма Мирка Магарашевића добио је награду "Мома Димић", која се додељује делима која на уметнички начин остварују контакт са другим културама.
Владислав Бајац, песник тј. хаику песник, романописац, приповедач, аутор романа Књига о бамбусу, Друид из Синдидуна, Хамам Балканија итд, преводилац, приређивач ... и власник издавачке куће Геопоетика, један је од десет добитника специјалне књижевне награде Кине, која се, од 2005, додељује ауторима из целог света за промоцију кинеске културе. Један од облика те промоције јесте и издавање превода кинеских аутора, па се међу издањима Геопоетике могу наћи и романи/приче које су написали Су Тонг, Ју Хуа...
Чекајући Чешљугара - у очекивању да се најновији роман Доне Тарт, Goldfinch (чешљугар или штиглиц, врста птице певачице) овогодишње добитнице више него престижне Пулицерове награде (за књижевност) преведе, можете прочитати њене до сада већ преведене романе - Тајна историја и Мали пријатељ.
Награду "Бранко Ћопић" за 2013. годину добили су Соња Атанасијевић за роман Ваздушни људи и Ранко Јововић за збирку песама Чекајући јакобинце.
Награду "Бранко Миљковић", коју за поезију додељује нишки културни центар, за 2013. годину добио је Дејан Илић за збирку Катастар. Приказ збирке Александра Б. Лаковића можете прочитати у мајском броју Летописа Матице српске.
Виталову награду, тј. "Златни сунцокрет" за 2013. добио је Милош Латиновић за роман Сто дана кише. Од образложења квалитета награђеног романа, интересантнија је ова опаска чланова жирија (Владимир Гвозден (председник), Драган Јовановић Данилов и Никола Страјнић):
"Српски роман је током последње деценије обележен све већим утицајем популарне културе и популарне књижевности, што га често води ка опсесијама свакодневном политиком, разводњеном идеологијом и улепшаном историјом или удобном фантазијом. Српска књижевност као да очајнички тражи уверљиву и напету игру између жанра, слободе и стила."
Амерички писац, тј. песник и есејиста српског порекла, Чарлс Симић, добитник је још једнде престижне (и у финансијском смислу значајну) међународне награде "Збигњев Херберт" коју додељује истоимена пољска фондација.
Дела Чарлса Симића у Народној библиотеци Бор:
- Алхемија ситничарнице: уметност Џозефа Корнела - проза у којој се есејистика и уметничка критика комбинују са мемоарским и аутобиографским
- Авенија Америка - поезија
- Фабрика сирочади - есеји и сећања
- Гледај дуго и нетремице - есеји
- И ђаво је песник - есеји
- Изабране песме
- Касни позив - поезија
- Застрашујући рај - мемоарска проза
Текстови Чарлса Симића на интернету:
- Дневник
(Jedna od naših najvećih privrednih grana je pretvaranje nekada razumnih ljudskih bića u naivne idiote. Moglo bi se čak reći da nam je to glavni nacionalni proizvod.)
- Остао сам весели песимиста - интервју са Симићем
(Pesnik Čarls Simić o budućnosti sveta i književnosti, američkom društvu i srpskim nevoljama. Uveren da svet ide dođavola, ipak ustajem svakog jutra pun energije, čak i radosti)
(Intervju: Charles Simić, slavni američki pesnik srpskog porekla, dobitnik Pulitzerove nagrade za poeziju, govori za "Feral" i Plastelin o svojoj nedavnoj poseti Beogradu, pesmama, bombardovanjima i ratovima koje je preživeo, te ekskluzivno otkriva kako je igrao fudbal sa Dragišom Cvetkovićem)
(NE SAMO ŠTO JE SA PETNAEST GODINA NAPUSTIO ZEMLJU I JAVNO SE DEKLARISAO KAO AMERIKANAC VEĆ JE JOŠ KAO TINEJDŽER DEZERTIRAO I IZ MATERNJEG JEZIKA, PIŠUĆI ISKLJUČIVO NA ENGLESKOM. "DUGO MI SE DEŠAVALO DA MI, KAD NAPIŠEM ENGLESKU REČ, U GLAVI ODMAH ISKRSNE SRPSKA, PONEKAD VIŠE NJIH. NE MOGU DA SE SETIM KADA JE TO PRESTALO, ALI ODAVNO VIŠE NE MISLIM NA SRPSKOM")
- Против лудости и заборава - интервју
("POEZIJA JE ODBRANA INDIVIDUALNOSTI. TO JE NAČIN DA SE ČOVEK BRANI OD SVEGA, OD SVOG PLEMENA, PORODICE, RELIGIJE... PESNICI SU UVEK BILI PO STRANI, A POEZIJA JE JEDINO MESTO GDE ČOVEK MOŽE DA KAŽE: "SLUŠAJTE, SVE JE TO LEPO, SVI TI VAŠI ISTORIJSKI PLANOVI ITD, ALI JA IMAM SVOJ ŽIVOT. TU SAM SÂM, I POKUŠAVAM DA RAZUMEM OVE ZVEZDE, OVU ŽENU KOJU VOLIM, MOJ GRAD, BAŠTICU OKO KOJE IMA POSLA...")
Ани Ристовић Дисова награда за 2014. годину
"Од Дисове чаме до меланхолије Ане Ристовић, од Дисове језе до Аниних страхова, од буђења мртве драге до будног женског песничког субјекта који сведочи о драматичном сусрету са собом и са светом, Ана Ристовић се истакла као песникиња чији глас помера границе савременог песништва. Снагом песничких слика и свог савременог израза, Ана Ристовић је показала да је савремено српско песништво у једном важном, веома плодном поетичком раздобљу." - из образложења жирија
Нажалост, због слабог, готово никаквог интересовања корисника Народне библиотеке Бор за савремену српску поезију, овај део фонда књижевности је толико занемарен и танак, да се од свих збирки ове песникиње може наћи једино Уже од песка из 1997.
Награду "Меша Селимовић" коју додељује дневни лист Вечерње новости, на основу појединачних ранг листа педесетак књижевних критичара који оцењују целокупну књижевну продукцију из претходне календарске године, за 2013. добили су Слободан Владушић за роман Ми, избрисани и Иван Негришорац (што је псеудоним Драгана Станића) за збирку песама Камена чтенија.
И Владушић и Негришорац/Станић професори су на Филозофском факултету у Новом Саду, а Владишић је прошле године Негришорца наследио на месту главног уредника Летописа Матице српске. Реч је, дакле, о афирмисаним именима наше књижевне сцене, о ауторима који су плодни и као ствараоци и као тумачи и као предавачи књижевности.
Владушићева књига, поднасловом одређена као "видео-игра", која се у низу написа и интервју представља као "први сајбер-роман у Србији" - радња се дешава и у виртуелном свету, тј. на интернету, али је и део сајта Слободана Владушића "прикључен" на садржај штампане књиге - наишла је, и пре награде, на огроман број коментара, приказа, критика. Овај је роман био и у ужем избору за НИН-ову награду.
Поред интервјуа са Владушићем и Негришорцем које су, поводом награде, Вечерње новости објавиле у викенд додатку "Култура" од 22. 2. 2014, можете прочитати и следеће текстове:
- Драгана Бошковић, Please, press "save", Поља, бр. 484 (нов.-дец. 2013), стр. 166-168.
- Слободан Владушић, "Порнографија је алегорија нашег времена", Блиц, 2.12.2013.
- Божица Савић-Узелац: "Опело за збрисане". http://www.slobodanjovanovic.org/2013/10/29/bozica-savic-uzelac-opelo-za-izbrisane/
- Харис Имамовић, "Живот, тастатура", Бетон, бр. 141, 28.12.2013.
- Владимир Арсенић, "Оставио је срце на Косову". http://www.e-novine.com/kultura/kultura-knjige/94337-Ostavio-srce-Kosovu.html
Ако Вас књига интересује и као предмет, и као мултимедијално остварење које не зависи само од текста (садржаја) већ и од материјалних и формалних подлога тог текста, онда ће Вас интересовати и нова награда коју од ове године додељује BOOKVAR (магазин о књигама, књижевности, стрипу...). У питању је награда за најбоље дизајниране корице књиге домаћег аутора. По избору жирија, најбоље корице у 2013. имао је роман Жута кабаница Ђорђа Бајића (изд. Чаробне књиге).
Евопску нагаду за поезију за 2014. коју додељује удружење и издавач Књижевна општина Вршац добио је пољски песник и есејиста Адам Загајевски.
Роман Таи Горана Гоцића (у издању Геопоетике) добио је награду "Милош Црњански" за 2013. годину, као и НИН-ову награду за роман године.
Недељни додатак листа Данас од 3. 1. 2014. садржи изванредан приказ Драгана Јовановића.
Драган Јовановић, Постколонијални роман.
е-новине доносе потпуно супротну оцену Владимира Аресенића - Бабе, жабе и тајландски секс туризам.
С обзиром на то да се о романима који добију НИН-ову награду опширно пише у већини књижевних часописа, можемо очекивати бар још десетак приказа и покушаја тумачења овог романа.
Да ли ће Таи, као Гаталичин Велики рат претходне године, побрати све значајније домаће књижевне награде?
Огромни микрокосмоси Александра Гаталице освојили су награду "Петар Кочић". У питању је збирка коју чине три Гаталичина романа: Линије живота (1993) које су већ понеле награду "Милош Црњански" за 1993; Еурипидова смрт (2002); Наличја (1995), која је била у најужем избору за НИН-ову награду. Књига садржи и три књижевно-критичка и интерпретативна текста, која треба да читаоцу осветле и разјасне неке аспекте стваралаштва књижевника који је у току 2013. године освојио све значајније домаће књижевне награде.