tag:blogger.com,1999:blog-79404741705899660092024-03-04T23:47:02.845-08:00Клуб књигољубацаКлуб књигољубаца је клуб читалаца Народне библиотеке Бор намењен разговорима и разматрањима, промишљањима и тумачењима књига и читања, како појединачних дела, тако и жанрова и форми, читања као когнитивне делатности, али и читања као социјалне праксе, адаптацијама књижевних дела у друге жанрове и медије.Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comBlogger97125tag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-43583739496973267522020-04-12T03:39:00.000-07:002020-04-23T10:20:56.523-07:00"Модел самопревазилажења"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<blockquote class="tr_bq">
Не постоји догађај који није део следа догађаја, и зато увек можете смислити неко објашњење. Ипак, постоје ствари које се дешавају, а не чине се оправданим или онаквим какве бисте очекивали, а то ствара празнину у којој може доћи до интензивнијег, креативнијег или смелијег деловања, што чини да су прекиди континуитета ствари попут епифаније. (<i>Ако књиге нестану</i>..., стр. 119)</blockquote>
Ово је само један од одговора односно део одговора Сузан Сонтаг на питања која јој је, у два наврата, 1978. године постављао Џонатан Кот, новинар и уредник <i>Ролинг Стоуна</i>, а који данас, у ситуацији која ствара и те какве празнине — уколико се одлучите да макар покушате да их осмислите текстовима и <a href="https://www.blogger.com/null" title="Читање је моја забава, моја дистракција, моја утеха, моје мало самоубиство. Ако не могу да поднесем свет, само се склупчам с књигом у руци, и то је као мали свемирски брод који ме одводи од свега. (стр. 48)">читањем</a> — може подстаћи на самопреиспитивање и размишљање о томе да ли је, у којој мери и како уопште остало могуће да се бивствује и дела на начине којима би се с правом могао придати неки од атрибута који је Сузан Сонтаг употребила: интензивно, креативно или смело.<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><img alt="Susan Sontag obituary | US news | The Guardian" height="640" src="https://i.guim.co.uk/img/media/8b6ed6974e237aab30646748b35f2200cc9b3a1d/0_161_5017_3010/master/5017.jpg?width=1200&height=1200&quality=85&auto=format&fit=crop&s=21aaec73e152f700ee96e068c2e83bac" style="margin-left: auto; margin-right: auto;" width="640" /></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Извор: Гардијан; <a href="https://www.theguardian.com/news/2004/dec/29/guardianobituaries.booksobituaries">https://www.theguardian.com/news/2004/dec/29/guardianobituaries.booksobituaries</a></td></tr>
</tbody></table>
Фотографија, болест (нарочито рак као метонимија болести у савременом свету, макар доскора), религиозна, мистична и халуциногена искуства, писање, задатак писца и стил, телесност односно "физиологија" стила, поједини романи и есеји Сузан Сонтаг, љубав, везе, сексуалност и секс, женска еманципација и феминизми, (не)оправданост постојања или изграђивања специфичних женских култура, родна и класна борба за моћ, антиинтелектуалистички трендови, фашистички сензибилитет као категорија независна од (историјског) фашизма и стога увек и свугде могућа, само су неке од тема којих су се Кол и Сонтаг дотакли током разговора, који је први пут у целини објављен тек 2013, а у преводу на српски, који потписује Нада Донати, 2019, у едицији "Клепсидра" ИК <a href="http://clio.rs/AKO-KNJIGE-NESTANU..._Knjiga_148317" target="_blank">Клио</a>. У првом делу разговора реч је углавном о болести и фотографији, јер су иницијални повод за интервју за <i>Ролинг Стоун</i> биле две есејистичке књиге Сузан Сонтаг — <i>О фотографији,</i> која тек што је била објављена и <i>Болест као метафора</i>, која је управо требало да се појави. Негде од средине, разговор се разгранава, тако да се дотиче како збирке прича <i>Ја и тако даље</i>, објављене 1978, тако и других књижевних тј. фикционалних и нефикционалних текстова Сузан Сонтаг и тема које она обрађују и на чије разматрање подстичу. Добро припремљени новинар поставља занимљива и подстицајна питања, заснована на делима Сузан Сонтаг и њеним виђењима и приказима различитих егзистенцијалних, политичких, филозофских, књижевноисторијских, уметничких и других феномена, док њени одговори потврђују запажање које је петнаестак година касније, 1994, изнео један други интервјуер, <a href="https://www.theparisreview.org/interviews/1505/the-art-of-fiction-no-143-susan-sontag" target="_blank">Едвард Хирш</a> — отвореност, искреност, страствену приврженост, горљиву пажњу.<br />
Једна од мисаоних нити која се провлачи кроз читав разговор, од првих питања везаних за однос књиге <i>Болест као метафора</i> и Сузаниних личних искустава као пацијента на хемотерапији због канцера с којим се неколико година борила, јесте управо нужност мисаоног и емотивног учествовања у свету и сопственом животу — не хладног, чисто интелектуалног дистанцирања али ни пуког афективног препуштања, нарочито не свођења свих искустава на лична и субјективна, јер она одбија солипсистичко порицање могућности упознавања и разумевања другог. Речју — неопходност да се пронађе или створи оптимална позиција савремености, која ће омогућити истовременост саосећајног, солидарног и толерантног разумевања и интензивне рефлексије сопствених и туђих искустава, света у којем се нешто непрестано дешава, јер задатак писца — а то Сонтаг понавља у више својих текстова — јесте да без престанка обраћа пажњу на свет.<br />
Одговорност, тј. преузимање одговорности за сопствене одлуке и суочавање с последицама и ефектима личних избора и одлука, чиме се афирмише и јача сопствена аутономија, али и свест о границама одговорности, неприхватање наизглед уверљивих и многима привлачних мистификација и психологизација несрећа каква је, на пример, болест, путем којих се појединцу односно жртви намећу кривица и стид, такође је тема које се Сузан Сонтаг у разговору дотиче.<br />
Као заступница антихерменеутичког односа према појавама и стварима, тј. тумачења као начина свођења овосветских, културних или уметничких феномена и дела на нешто друго, на значења која су увек друго од ствари или појаве којој се придодају или приписују, што у крајњој линији води осиромашивању односно одбијању мноштвености искустава, Сузан Сонтаг се и кроз овај разговор залаже за интелектуалне и списатељске праксе које иду мање ка објашњавању а више ка освешћивању, разумевању и потврђивању разноврсности, ка прихватању онога што омогућава и открива нова, непозната осећања. То подразумева и да се упркос или поред независности и будности и самодовољности које се стичу одрастањем и сазревањем, задржи и дечја осетљивост према стварима, па чак и дечја рањивост.<br />
На крају, ту је и идеја промене као егзистенцијалне и друштвене потребе, у смислу непристајања на већ прихваћене оквире и већ досегнуте модусе постојања, мишљења, писања, делања, нарочито не оне који ствари и процесе упрошћавају и своде на једноставне опозиције, врше сегрегацију култура на основу преувеличаних (биолошких, физиолошких итд.) разлика, какве су младост-старост или мушко-женско, уз све некада прећутно а некада громогласно привилговање и нормирање подразумеваних карактеристика овог првог. Идеја да је потпуно слагање са оним што се већ остварило, са свим својим већ изнетим, формулисаним мислима, неприхватљива, чак страшна, за Сузан Сонтаг је од пресудне важности јер јој је потребно да изнова осваја нове видове и домене слободе. Притом, у фокусу промишљања и писања Сузан Сонтаг јесу они моменти и оне појаве у којима се стичу противуречни лични односно индивидуални и колективни импулси, контрадикције свакодневице, уврежених пракси (као што је фотографисање) и клишеа, натурализованих метафора које одређене представе и перспективе окамењују ("замрзавање људи у одређеним ставовима"), а које она тежи да "разглоби", да истину открије кроз ослободилачки процес разобличавања неистина и лажи, који ће, ипак, оставити простора и за тишину, за неизрециво, без амбиције да се баш свака празнина нечим испуни и на тај начин неутралише, порекне као, заправо, плодна.<br />
За крај, још једна мисао Сузан Сонтаг која можда може да одјекне, с којом се можете слагати или расправљати уколико сте склони томе да се бавите промишљањем и процењивањем савремених могућности, видова и средстава учешћа у свету:<br />
<blockquote class="tr_bq">
Нешто од онога што вам се дешава пожелите да поделите с другима, али с друге стране, не желите да "храните" машинерују којој су свакодневно потребни милиони фантазија, објеката, производа и мишљења да би наставила даље.</blockquote>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-53295613147666659772020-03-21T05:08:00.000-07:002020-03-21T05:08:11.284-07:00Књиге<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
КЊИГЕ<br />
Стеван Раичковић<br />
<br />
Опколиле ме ноћас књиге -<br />
Зуре у мене из свог праха.<br />
Ћутљиве - ко од страшне бриге.<br />
Збијене - ко од тешког страха.<br />
<br />
Ја знам да свака као жива<br />
(Мада неима ока, уха!)<br />
За мене неки говор скрива<br />
У непомичној урни духа.<br />
<br />
И све што гледам у њих дубље<br />
Све ми се мање мртвим чине<br />
Те шкриње мрака, тајне зубље.<br />
<br />
Једне ме маме, друге плаше -<br />
незнаним гласом ко из тмине:<br />
Уђи у мртво царство наше!</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-16304409701221900802020-03-19T09:51:00.001-07:002020-03-20T01:36:22.398-07:00Због чега би требало да читате<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Бројне су добробити од читања књижевних и сродних дела, ма какав да сте тип (не)читаоца и ма који да су Ваши разлози да иначе (не) читате; о томе је реч и у једном од видеа са ове плејлисте.<br />
Ово је наш избор кратких анимираних и видео радова на тему читања, књига, класичних и модерних дела која Вам могу обогатити дух, простор и време, развити свест, проширити искуство и знање, допринети Вашем смирењу, као што су Сервантесов <i>Дон Кихот</i>, дела Сивије Плат, Шекспирове драме, <i>Уликс</i> Џејмса Џојса, али и Хербертова <i>Дина</i> или сада већ популарна <i>Слушкињина прича</i> Маргарет Етвуд.<br />
Уживајте у овим занимљивим подстицајима, али и у самим делима на чије Вас читање наговарју!<br />
Већина видеа има српски превод.</div>
<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/videoseries?list=PLF1zkAYlKq5c_OqWDU9H0Qod1Fhuc75M4" width="560"></iframe><br />
<br />
Уколико Вам недостаје материјала за читање, посетите неку од многобројних дигиталних библиотека, као што су <a href="https://digitalna.nb.rs/" target="_blank">Дигитална Народна библиотеке Србије</a>, <a href="http://digital.bms.rs/ebiblioteka/" target="_blank">Дигитална библиотека Матице српске</a> и многе друге, у зависности од језика на којима можете да читате.</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-20926135902514071672019-09-30T01:49:00.000-07:002019-09-30T01:49:19.534-07:00Упитник за чланове и кориснике Народне библиотеке Бор<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
<iframe frameborder="0" height="995" marginheight="0" marginwidth="0" src="https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf1ddYHfzaYF17dvE4_NtaCm9JhmbuqamC2WV2IWh-mRsVriw/viewform?embedded=true" width="640">Учитава се…</iframe></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-87896752809568784752019-07-26T01:38:00.000-07:002019-09-23T09:03:15.625-07:00Mladi pisci za mlade čitaoce<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Grad Bor je finansijski podržao realizaciju projekta "Štivo: izvođenje književnosti s mladima za mlade", koji podrazumeva gostovanja triju mladih ali već afirmisanih, od strane čitalaca i kritike odlično ocenjenih, nagrađivanih i vrlo perspektivnih autora, koji se paralelno bave književnošću i drugim medijima odnosno medijskim sadržajima, a koji će se predstaviti u dvorištu / sa terase Gimnazije "Bora Stanković". Tokom ovih književnih matinea, sami srednjoškolci će voditi program, za koji će, takođe, pripremiti najave za različite medije, dizajnirati plakate i liflete, a kasnije i kratke video-izveštaje sa svojim snimcima i fotografijama programa.<br />
Autor projekta i mentor srednjoškolaca u ulozi novinara, moderatora, snimatelja, dizajnera...: Violeta Stojmenović (Narodna biblioteka Bor)<br />
Program realizuje Asocijacija za razvoj Bora (CDA Bor).</div>
</div>
</div>
<iframe frameborder="0" height="360" src="https://www.powtoon.com/embed/gdUDEgcOyHH/" width="640"></iframe><br /></div>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4xkLQXBt0nFnGkArE7r5MJtCA0Q8zwO2kMzQLA9x7OvjUq8xWTGqfN2AM95vvGRyDOux9kuCs-GpX3nAhiLH9_hq7y91IExCe-06tniXTJXsDmu_IuJGmAnG7dU4tDMqRPEw5Sx1yxwA/s1600/masa.bmp" imageanchor="1" style="font-size: medium; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="760" data-original-width="1600" height="188" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg4xkLQXBt0nFnGkArE7r5MJtCA0Q8zwO2kMzQLA9x7OvjUq8xWTGqfN2AM95vvGRyDOux9kuCs-GpX3nAhiLH9_hq7y91IExCe-06tniXTJXsDmu_IuJGmAnG7dU4tDMqRPEw5Sx1yxwA/s400/masa.bmp" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Plakat osmislile Iva N. i Ana G.;<br />
Program vodili Milica S. i Mateja B.</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhONauO0PC04nXzAll0TpggPzXP1BtIed-zpc3kU-jaSgWbs8stxt-rC66D011V_hXoEMb70Uq5Mv_DMKkAn_t_-V5Gmpllk6lfCOyTzqxFI3ifuTOwhywyqFIUnMTH1KhWdFVGsJfX_hc/s1600/Bojan1.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1250" data-original-width="960" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhONauO0PC04nXzAll0TpggPzXP1BtIed-zpc3kU-jaSgWbs8stxt-rC66D011V_hXoEMb70Uq5Mv_DMKkAn_t_-V5Gmpllk6lfCOyTzqxFI3ifuTOwhywyqFIUnMTH1KhWdFVGsJfX_hc/s400/Bojan1.png" width="307" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Plakat osmislile i program vodile Iva N i Magdalena M;<br />
mini intervju sa Bojanom osmislila Ana G.</td></tr>
</tbody></table>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiqzT3uIcgxTmBhBW2E1eFhe3DCxMgS5cGVpd_9uVGEmtv4MoafAW-tUHxautCrsTsd6BmwXf-RLzMuFKi0SvUa3JxgSKNq7W5JrzgIzyP4K_3aNAmh34B5TUDF8dIuxfpJH5PdBuNvWTU/s1600/stefan.png" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="720" data-original-width="960" height="300" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiqzT3uIcgxTmBhBW2E1eFhe3DCxMgS5cGVpd_9uVGEmtv4MoafAW-tUHxautCrsTsd6BmwXf-RLzMuFKi0SvUa3JxgSKNq7W5JrzgIzyP4K_3aNAmh34B5TUDF8dIuxfpJH5PdBuNvWTU/s400/stefan.png" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Plakat osmislio i prgram vodio Ilija Đ.</td></tr>
</tbody></table>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-21094821304509557812019-01-15T02:35:00.000-08:002019-01-15T02:35:35.528-08:00Хедонизам чекања<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: right;">
<i>никада се нисам одлучио за стварност</i></div>
<i><br /></i>
<i><a href="http://clio.rs/Files/13554/Prica-o-supermarketu_stampa-7-22.pdf" target="_blank">Прича о супермаркету</a></i> савременог грчког писца Димитриса Сотакиса, чију поетику су читаоци на српском језику већ могли да упознају кроз превод награђиваног романа <i><a href="http://knjigoljubac.blogspot.com/2016/06/blog-post.html" target="_blank">Без даха</a></i>, а коју је недавно објавила издавачка кућа Клио, такође у преводу Мине Радуловић, представља духовиту параболу о стању духа у актуелној фази тржишног капитализма и потрошачког друштва, осветљеног кроз пародију на робинзонијаде - приче о бродоломницима који на пустим острвима изнова развијају цивилизацију, или оно што се у датом тренутку под условима за цивилизованост подразумева, инспирисане романом Данијела Дефоа о Робинзону Крусоу. Ни након трста година од када га је Дефо објавио, овај роман (и као роман за децу па, дакле, и васпитно-образовно средство) не престаје да потхрањује митове о неуморном и херојском прегалаштву самосвојног појединца које резултира покоравањем неупотребљивих и култивисањем корисних "производа" природе односно доместификацијом, колонизацијом и акумулацијом ресурса који се, у одговарајућим околностима, могу капитализовати.<br />
Шта би, дакле, по Сотакису, данашњи човек, тј. Човек (јер то је име његовог јунака, новозеландског новинара и приповедача приче о супермаркету) радио, када би несрећним случајем био бачен на ненастањено острво, без средстава за комуникацију, изгубљен у простору ван свих токова? Изградио продавницу!<br />
Као и у роману <i>Без даха</i>, Сотакис одређене феномене капиталистичког начина размишљања и одношења према свету (и људима) доводи до апсурда, измешта их из препознатљивог и "природног" контекста да би оголио њихове механизме и стратегије, с тиме што његов јунак више није само пасивни учесник у апсурду, већ га својим одлукама и поступцима ствара и перпетуира: Човекова идеја да у још увек непознатом и, за разлику од Крусоовог острва, крајње питомом и рајски примамљивом делу света, створи центар потрошње, а самим тим и туристичку Меку, произилази из савремене економије искуства која без престанка ствара потребу за новим амбијентима потрошње новца, расположења и времена. За разлику од Крусоа, Човек не само да се на острву обрео без ичега, и не само да изградња обитавалишта, као склоништа и заметка дома, њему није ни на крај памети, већ се и целокупна његова експлоатација затечене природе своди на "технологију" обраде, дизајн односно декорисање и паковање: овај Човек почиње од Крусоових достигнућа - трговина је смисао постојања ресурса, а разменска вредност је, уместо да проистиче из употребне, постала њен услов. Сотакису, дакле, бесмисленост и гротескност Човекових стремљења, у одсуству делатности коју репрезентују, служи ироничном и комичном осветљавању колико бирократског и језика тржишта односно маркетиншких и менаџерских механизама планирања и производње потреба, роба и услуга, од тзв. бизнис плана до тзв. корпорацијског (јер корпорација је крајњи циљ сваког предузетништва) имиџа, толико и истраживању психологије жеље за успехом коју капитализам већ вековима одржава тако што је вешто и флексибилно и производи и онемогућава истовремено.<br />
Човек је, наиме, као и млади Крусо, фрустриран својом обичношћу, безличним, предвидивим, једноличним животом "обичног" човека, чије су могућности финансијски и статусно, а по тој логици и на сваки други начин и у сваком другом домену, ограничене, па је жељан положаја у друштву односно моћи и узбудљивог и динамичног живота, да буде "режисер", а не "статиста" без контроле, за шта је, по њему, имовина - као слика власника - предуслов и генератор. Читава Човекова прича заправо је апологија те жеље за самоостварењем и потврђивањем своје самородне индивидуалности кроз стицање и експлоатацију датих ресурса, чији је кључни састојак бесповратно улагање сваког момента садашњости у пројектовање, тј. програмирање и репрограмирање будућности. Веберовски дух капитализма у овој се причи појављује у свом карикатуралном обличју: одлагање задовољства - дома, породице, уживања у "плодовима" рада подразумева и крајње бесмислено насиље, јер животиње које је убио Човек не једе (да би опстао у дивљини) него их обрађује у имагинарну робу за имагинарне купце, стварајући само отпад, што је еколошка последица бесомучног развоја крусоовског утилитаризма односно прагматичног и инструменталистичког култивисања природе у складу са искључиво људским потребама и капиталистичким мерилима вредности. С друге стране, моменти носталгије за прошлим животом и, још више, снови о музици и плесу и (симболично) купање у мору или океану, када се осећа као риба или алга, откривају расцеп у свести и наговештај алтернативне могућности - потпуног уживљавања у садашњост.<br />
Човекова увереност у изабраност и позвање, еуфорично и самољубиво одушевљење сопственим умним и креативним могућностима односно рационалношћу неутемељених маштарија, уз екстатичне описе сопствених производа, тј. бриколажа, као комичне и фарсичне верзије човековог вечитог незадовољства битисањем без смисла и околностима у које је рођењем бачен, чак и када оне укључују спокој и сигурност, чежње за бесмртношћу и делом које га превазилази, заправо су облик критике ћорсокака у који је човекова жеља запала, остављајући га да живи у неком невремену пројекције, те у стању бесконачног чекања на "прави" живот и чудо које ће му омогућити да буде оно што жели и што (наводно, у својим пројекцијама) јесте. Човек је, како то односи јунака са животињама на острву сугеришу, увек изнова у Рају и увек изнова из њега самопрогнан. Отуда, на крају, и Човеково опредељење за изолацију: немогућност побуне, на коју указује како симболично нестизање на циљ путовања, у Нову Гвинеју, где су у току студентски протести, тако и Човекова комична брига да његов подухват остане у оквирима постојећих закона, изолованост - острво ван свих архипелага - чини синонимом слободе. <br />
<br /></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-66472939985744949852018-12-24T04:14:00.001-08:002019-01-04T07:27:40.430-08:00Франкенштајн Мери Шели... и након 200 година!<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/pdIf7xeaAnk" width="560"></iframe><br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-yt-HpKQWQH-SmLxyzjNDirqNXCClNnPnWPd6dDPmhxY3RJHn2GbZ67eqDNOhOfsRYpgjEg2UUykrRwkeqlJioAEfAwjulhuAKaU5umJ32Hyl-VGTuFUf2ZjSuS2qWZq_p12lbLGbrLM/s1600/IMG_20181127_135730.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1459" data-original-width="1440" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-yt-HpKQWQH-SmLxyzjNDirqNXCClNnPnWPd6dDPmhxY3RJHn2GbZ67eqDNOhOfsRYpgjEg2UUykrRwkeqlJioAEfAwjulhuAKaU5umJ32Hyl-VGTuFUf2ZjSuS2qWZq_p12lbLGbrLM/s320/IMG_20181127_135730.jpg" width="315" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
</div>
<span id="goog_1090601141"></span><span id="goog_1090601142"></span><br />
Читајте <i>Франкенштајна</i>!<br />
Или, лектиру његовог чудовишта! И оно је волело да чита!</div>
<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/PDgu25Dsv34?start=7" width="560"></iframe></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-80598932165918581892018-11-19T09:58:00.000-08:002018-11-19T09:58:15.131-08:00Reading Saul Bellow<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
<iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/rghJwqtlPCg" width="560"></iframe><br /></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-72754058983125765382018-07-07T07:14:00.000-07:002018-07-07T07:14:03.183-07:00Како се прави роман?<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<h3 style="background-color: white; border: 0px; clear: both; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 22px; line-height: 1.09091; margin: 36px 0px 12px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Мигел де Унамуно, Како се прави роман</h3>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-mqHKQkfIn6exaqjyY4duCGzVTcWld5T7KJmJ9_mT8-kNyes2Vbj-v8mowOP_95zscSrsPQu0yYSDiri0i64o2BYQ1M7kBQmRLA8S5i2mm9__RKrNVwAn_A30uKvp6kQ-4JclhK_cMCw/s1600/Migel-de-Unamuno.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="533" data-original-width="800" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi-mqHKQkfIn6exaqjyY4duCGzVTcWld5T7KJmJ9_mT8-kNyes2Vbj-v8mowOP_95zscSrsPQu0yYSDiri0i64o2BYQ1M7kBQmRLA8S5i2mm9__RKrNVwAn_A30uKvp6kQ-4JclhK_cMCw/s400/Migel-de-Unamuno.jpg" width="400" /></a></div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 16px; margin-bottom: 24px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Историја настанка неког књижевног дела, нарочито ако оно у књижевност уводи нешто ново, читаоцима може бити јако интересантна. То су знали нпр. Томас Ман или Андре Жид, који су своје романе, <i>Доктор Фаустус</i> односно <i>Ковачи лажног новца </i>пропратили текстовима који описују контексте и процесе њиховог стварања. Унамунов текст је ипак јединствена појава јер представља приказ историјског и психолошког контекста настанка романа који Унамуно не само да није заиста написао, него никада и није имао намеру да заиста напише. Говорећи о томе како би написао повест о Хугу који не сме да заврши читање једне књиге, јер га у њој приповедач непрестано упозорава на то да ће на крају умрети заједно са јунаком, Унамуно уствари говори о природи писања и, нарочито, читања. Многи савремени писци и теоретичари, када наглашавају потребу за активним читаоцем, за читаоцем који сарађује на стварању дела и не своди себе на пасиван медијум поистовећен са тзв. главним ликом или ликовима, а самим тим и уско ограничен, уствари настављају Унамунову идеју по којој пасиван читалац “умире” сваки пут кад заврши са читањем једне књиге, па таквим читањем убија и саму књигу, не дозвољавајући јој да она у његовом духу оживи и да са њим започне један, можда незавршив дијалог. Међутим, овај Унамунов текст није само то. Прича о роману повод је да се говори о ситуацији изгнаника који са граница Шпаније и Француске чежњиво гледа ка својој земљи, повод да се, дакле, изнесе једна занимљива и значајна филозофија историје, поткрепљена и заокружена Унамуновим схватањима о животу, свету, појединцу, колективу, Богу, а која је он подробно приказао у књизи <i>Трагично осећање живота</i>. </div>
<div align="justify" style="background-color: white; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 16px; margin-bottom: 24px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline;">
Низ рефлексија и коментара на филозофију, књижевност, историју, политику, на тада актуелне и универзалне теме, уједињен увек полемички настројеним и витализмом прожетим духом Унамуна, ова специфичан текст може се читати и као есеј и као приповест, али свакако са великим занимањем и као изазов на домишљање.</div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-56218636175506262942018-06-28T06:34:00.000-07:002018-07-08T23:03:19.942-07:00Венедикт Јерофејев, Москва – Петушки<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<iframe allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/qD0ZYQ1YPY0?start=20" width="560"></iframe><br />
<br />
<br />
<br />
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBM4BQVPhF4QOUu8x0ubbWWQeqfwRQz3yX4joUBp1i-YnIFhHq55MrZKkqDKd9dUE9_W3Lk41xbW0sRbo0t8_nBTBsal8qtR_G1z-ZySDvW-bs804OpRM9zKy2lQA_LPCTqNbEW0PfrQI/s1600/erofeev_old_sm.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="200" data-original-width="163" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBM4BQVPhF4QOUu8x0ubbWWQeqfwRQz3yX4joUBp1i-YnIFhHq55MrZKkqDKd9dUE9_W3Lk41xbW0sRbo0t8_nBTBsal8qtR_G1z-ZySDvW-bs804OpRM9zKy2lQA_LPCTqNbEW0PfrQI/s1600/erofeev_old_sm.jpg" /></a></div>
<div style="height: 0px; text-align: left;">
Контроверзни руски писац, невеликог опуса, Венедикт Јерофејев романом-поемом из 1970, који је готово две деценије кружио бившим СССР–ом у самиздат преписима, у двадесетовековну руску и совјетску књижевност уноси један сасвим нов, прекретнички тон.<br />
Роман на нивоу фабуле приказује делирично путовање возом од Москве до места Петушки меланхоличног и дефетистички расположеног, "мортус" пијаног Венедикта - Вењичке, који не престаје да се налева свим могућим врстама алкохола све до га - да ли заиста или у алкохолу изазваној халуцинацији - не дочекају четири "табача" Апокалипсе. Путовање је праћено причама и дискусијама пијаних путника, које захватају све теме, од хемијског састава разних коктела до онтолошких, теолошких и егзистенцијалних проблема, као и сентиментално-патничким, као кроз сузе изговореним, али истовремено и духовитим и пародичним исповестима и вапајима за спасењем од “зверског кежења постојања”. Та јединствена мешавина баналне тугаљивости, која звучи попут самопокуде Мармеладова из <i>Злочина и казне</i>, и подругљивости, помешане са малодушношћу, коју Јерофејев изједначава са Апсолутом, парадоксално води осећању трагичног; агонија и смех, тривијално и метафизичко-религиозно, аподиктично и оспоравајуће здружени су да би наличје и дно света проговорили. Свет је приказан из перспективе алкохолом, егзистенцијалном патњом, осећањем тескобе и узнемирености да ли прочишћене или помућене свести (у сваком случају, свести која не функционише по конвенцијама “нормалног”, “здравог”, друштвено прихваћеног, идеолошки кодификованог, већ се приклања деструктивној, циничној и увек критички настројеној, од стране друштва маргинализованој боемској спрдњи са свиме што то друштво сматра природним и здраворазумским - карневалски поглед на свет, рекао би Бахтин). Стварност је непоузданим сећањима, психоделичним блесковима и алогичним асоцијацијам пијаног мозга подривена и сама сведена на пуку фантазију којом доминира “света туга” и “широка руска душа”, чије преламање производи гогољевску гротеску. Као и Гогољеве <i>Мртве душе</i>, и ова “поема” из сатире на актуалну свакодневицу - на совјетски бирократизам и соц-реалистички тип прекрајања и маскирања друштвених и радних односа, у овом случају - јукстапозицијом крајње материјално-телесног и чудноватог које вешто балансира на граници вероватног, прелази у дело великог значаја. Питајући се о смислу као потреби и увек измичућој могућности, испитујући и само то питање кроз најразноврсније емоционалне и стилске регистре, оно и у читаоцу изазива узнемиреност пред превртљивим и неухватљивим животом.<br />
<br />
После десетак издања изванредног превода Александра Бадњаревића, ЛОМ је 2017. издао нови превод Ирене Лукшић.</div>
</div>
</div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-26722285973438910782018-05-18T10:10:00.001-07:002018-05-19T06:44:53.719-07:00"Између нас и речи стоји метал који се кали" (М. Сезарини)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
За дебитанстски и вишеструко нагарађиван роман португалског писца (историчара, књижевног критичара, преводиоца, уредника) Бруна Виејра Амарала, чији наслов у преводу Јована Татића гласи <a href="https://www.blogger.com/null" title="<i>As primeiras coisas</i> тј. Прве (првобитне, основне) ствари; ипак, глишићевски призвук наслова у преводу сасвим је адекватан: "><b><i>Прве бразде</i></b></a> (<a href="http://clio.rs/PRVE-BRAZDE_Knjiga_80887" target="_blank">Клио, 2017</a>), могло би се рећи да представља књижевноуметничку транспозицију поступака аматерског (у изворном значењу те речи), микроисторијског истраживања/изграђивања неформалног, "живог" колективног памћења, односно предања (или "предаје") и локалног идентитета једног имагинарног - јер је као идентитет неизбежно имагинарно - рубног места, мешањем и преплитањем сопствених, тј. искуствених сећања на различите периоде живота, туђих прича о догађајима из личног и заједничког или јавног живота, гласина и говоркања, нагађања и домишљања, снова и визија, заједничких или идиосинкратичних тежњи, опсесија, веровања, идеја, навика, случајних сведочанстава у виду аудио и визуелних снимака, докумената и друге грађе.<br />
Амарал је, наиме, креирао лик имењака, Бруна, који се враћа у своје родно место, код мајке, после развода и губитка посла због немогућности да задовољи стандарде продуктивности и радног елена новопостављене менаџерке људских ресурса. Вратити се у Амелију, у радничко-сељачко и избегличко насеље из којег се мора отићи, за приповедача значи готово сраман неуспех у животу. Пролог романа прати његове вишеструке покушаје да, овако или онако, трагајући - без истинског жара и безуспешно - за новом љубављу и новим послом, или уз помоћ новог, здравог и физички активног животног стила, или кроз присећања и разговоре са мајком, преболи своје поразе, отресе се јаловог самосажаљења, придигне из очаја, да превазиђе осећај дисконтинуитета и губитка идентитета. Док бесциљно и доконо лута по насељу, среће старе познанике, сазнаје шта се десило или се дешава са људима и местима које је некада познавао, приповедач постепено развија специфичан однос према самом месту, као подсетнику, медију и складишту, открива и упознаје како његову многозначност, тако и тајанствене складне ритмове и ауре које му открива ова нова перспектива, перспектива пораза, препуштање случају и очуђујући поглед са дистанце створене временом и искуствима живота ван локалних мрежа односа и значења. Да би се суочио са тескобом, коју препознаје као кључни елеменат свог карактера, тј. као део Амелије који је увек и свугде носио са собом, Бруно почиње да се интересује за локалне приче и биографије живих и покојних становника насеља.<br />
У основи дела које ће Бруно створити, с једне стране, стоји узнемирујуће и застрашујуће привлачна, романтичари би рекли узвишена слика сенки ствари и људи које је радијација нуклеарне бомбе заувек утиснула на несрушене грађевине у Хирошими: та слика је лајт-мотив приповедача, који код себе препознаје, иначе распрострањену и у савременом свету фреквентну фасцинацију (пост)апокалиптичним представама и катастрофама великих размера, колико оним стварним и реалним, толико и оним медијски или идеолошки конструисаним. Она је, међутим, и метафора његовог писања. Брунове приче о становницима Амелије требало би да "ухвате" и фиксирају те сенке на "зидовима" насеља, али и да својом (нуклеарном) енергијом, снагом радијације језика и приповедања, осветле свој (већ уништен, збрисан) предмет, да га пројектују у време и учине трајни(ји)м сведочнством о ономе што је (можда) било, потврдом постојања. С друге стране, мотив сенки се, сем што асоцира подземни свет, повезује са конкретном визијом оностраног, Дантеовим Паклом и Чистилиштем, на шта се указује увођењем лика фотографа Виржилија (Вергилија), још једног творца сеновитих отисака пролазнога света, чије фотографије, приче и сећања представљају један од примарних извора Бруновог дела. Његов поглед и глас Бруно у потпуности апсорбује у своје, због чега и сам Виржилио почиње да делује као сенка, постаје неизвестан, неухватљив.<br />
Незамислив и непредстављив Рај остаје ван ове "божанствене комедије", као могућност и обећање, на самом крају романа, док Беатриз (Беатриче), као травестија остареле Богородице-хранитељке, остаје у времену које се зауставило, међу хрпом непотребних и неупотребљивих ствари, чија тежина је држи на земљи.<br />
Средишњи део романа чини тридесетак абецедним редом поређаних текстова насловљених по појединим становницима, породицама, занимањима, статусима, дешавањима, конкретним и апстрактним феноменима - попис борхесовски хетерогених ствари, којим се подрива свако замисливо начело ситематизације и наводно свеобухватних система класификације. Међу њима има цртица, анегдота и новела, кратких реалистичких или натуралистичких, али и фантастичних или хорор прича и сажетих биографија, монолога пренетих коришћењем сказа, лирских (п)описа и песама у прози. С друге стране, каталошки формат, са својом просторном организацијом и унакрсном "навигацијом", представља негацију историјског, линеарног и хронолошког времена, јасно разликовање прошлости и будућности у односу на постулирану садашњост, али и кохерентности коју историјски наратив намеће, захтевајући избацивање свега неуклопивог.<br />
О својим живим и мртвим суграђанима, међу којима су и убице и убијени, и проститутке, силоватељи и жртве силовања, ситни преваранти, неостварени уметници, удовци и удовице, ожалошћене мајке, луде, загрижени комунисти, бројни повратници-избеглице из некадашњих протугалских колонија у Африци, доспеле у то скрајнуто имагинарно место после тзв. Каранфилске револуције (1974), и многи други, као и о местима, појавама, материјалним и нематеријалним карактеристикама, активностима и дешавањима која на најбољи начин представљају динамичан и многообличан "дух" места, Бруно говори са мешавином сажаљења и ироније, понекад емпатично, а понекад хладно и репортерски, чак и саркастично, истичући ситнице који атмосферу и карактере оживљавају и чине упечатљивим, са признатом склонишћу ка митоманији, која му омогућава да у појединачним судбинама и ситуацијама, у обичним и необичним склоповима свакодневних детаља окружења и понашања или у изузетним догађајима, открива наговештаје значења која то појединачно, тренутно и случајно повезују са другим, општијим појавама у времену и простору.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://www.facebook.com/narodnabibliotekabor/photos/a.136578506966618.1073741828.134338893857246/170592800231855/?type=3&theater"><img alt="https://www.facebook.com/narodnabibliotekabor/photos/a.136578506966618.1073741828.134338893857246/170592800231855/?type=3&theater" border="0" data-original-height="960" data-original-width="779" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEikXr3CqYbjmUfPvWvaReaQSwckuUilJW6nTXefMkLx9WJGcznsNmrPn08WT4VfLjPHP8Cnb5pOc4yx9guK2gng06IaXPbtwSDuLtAt1z7l9LL9ehM_kiMjJPgi58xpQlu31Ff1fdXtYPw/s400/28058550_170592800231855_5477363319567384601_n.jpg" title="" width="323" /></a></div>
<br />
По потреби домишљајући интимне мисли и осећања, моменте ван очију јавности, као да, опет у препознатљиво савременом маниру, вири кроз кључаонице, у "риалити анти-шоу", и стварајући, на трагу Виржилија, хипотезе о приватним животима и поступцима неких од суграђана, Бруно у лавиринту прича и исечака из живота открива/скрива и свог оца и пар трауматичних догађаја из детињства и ране младости, потиснута и латентна сећања. Другим речима, у наративном кретању кроз простор и време, Бруно проналази разне, хетерогене, делимице затурене делиће себе и својих порекла.<br />
Ни о чему се, ипак, не може све (са)знати и све рећи, никада се све везе не могу појмити и представити, па приповедач стално посеже за фуснотама, које су некада и обимније и значајније од текста у чијем су подножју, које користи у најразличитије сврхе, па и за додатне приче (јер и простор са маргине друштва има своју друштвену/просторну маргину), пародирајући дискурсе хуманистичких наука чијим се истраживачким методама наводно служи, док варирањем приповедних модела и модуса унутар свог дела о Амелији преиспитује епистемолошку и етичку вредност алтернативних образаца истраживања и приказивања друштвених, историјских, културних, антрополошких, гео-политичких специфичности одређених поднебља и заједница и конструисања завичаја.<br />
<br /></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-25047374919779344492018-05-15T10:22:00.000-07:002018-05-16T05:41:59.149-07:00Из "срца таме"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<i>Срце таме</i> Џозефа Конрада, енглеског писца пољског порекла, узнемирујуће вишесмислено и хипнотички сугестивно, једно је од кључних дела модерне књижевности и модернизма, мада су се његов књижевноуметнички значај и важност бројних питања која се њиме постављају тек постепено препознавали, да би са развојем постколонијалне критике постали предмет расправа и контроверзних ставова о (не)моћи и дужности књижевности.<br />
Интригантност овог дела, с једне стране, произилази из његове само наизглед једноставне структуре: приповест је, наиме, вишеструко уоквирена, тако да се умножавањем приповедача читаоцу сугеришу неизвесности и подозривост у вези са истинитошћу, односно поузданошћу приповедања. Њих појачава инсистирање главног приповедача на неизрецивости, на суштинској немогућности да се врло лично, интимно искуство комуницира, истакнуто и његовом склоношћу ка евоцирању првих, интуитивних, неоснованих и неформираних, замагљујућих, хаотичних или парцијалних утисака. Поткрепљује их, такође, и поступак одлагања примењен на, заправо, централни лик овога романа, који се појављује тек у последњој трећини приповести, пошто је читалац о њему "слушао" од неколико других ликова и то "преко" споменутог главног али другостепеног приповедача, помало загонетног и меланхоличног Марлоа, који слаже и приповеда сећања на мучна али просветљујућа искуства која му је донео боравак у Африци, у служби неке француске компаније за експлоатацију слонове кости. Непроверљиве информације и карактеризације тог мистериозног Керца, заједно са приповедачевом све снажнијом жељом да га сретне и мутним очекивањима и претпоставкама које је изградио на основу тих туђих прича о Керцовим разноврсним способностима (и једног Керцовог ликовног дела - слике жене са повезом и бакљом, која симболизује "мисију" Европе у Африци) и код читаоца производе напетост и нестрпљење. Притом се читаочево очекивање да ће појава овог лика разјаснити његову природу изневерава, те Керц остаје утеловљење привлачно-одбојне тајне, "тамно место", из којег и после његове смрти извиру приче.<br />
Помахнитала, самозаљубљена воља за моћ, ужитак у власти над туђим животима, дионизијска опијеност светом у којем западњачка устројства и конвенције не важе, лудило изазвано болестима и климатским условима на које Европљани нису (били) отпорни, фрустриране просветитељске амбиције, ослобађање енергија које је развој западних култура потиснуо, "зов дивљине" из таме подсвести, пука похлепа, ... свега тога, чини се, има у лику Керца, тачније у ореолу од речи, фасцинација и (о)сећања који око њега граде Марло и његови саговорници. Као пример разлаза између замисли и делања, између онога што је хтео и онога што је чинио, а што доводи дотле да његов коначан суд о свету и животу буде сажет у двоструком узвику "Ужас", Керц ће за песника Т. С . Елиота, суоченог са друштвенопсихолошким и културолошким последицама Првог светског рата, постати узор <a href="https://www.blogger.com/null" title="Mistah Kurtz – he dead
Peni za starog Gaja
I
Mi smo šuplji ljudi
Mi smo punjeni ljudi
Jedno o drugo oslanjamo se
Glave ispunjene slamom. Avaj!
Presahli nam glasovi što se
Šapatom zajedničkim glase
Tihi su i beznačajni
Ko vetar u suvoj travi
Il stope pacova što pretrči
U našem suvom podrumu po srči.
Bezoblični oblik, bezbojna senka,
Zatomljena snaga, nepokretan gest;
Oni koji su prešli
Uperena pogleda, smrti u drugo Carstvo
Pamte nas – ako li pamte – ne ko izgubljene
Žestoke duše, no samo
Kao šuplje ljude
Punjene ljude.
II
Oči koje ne smem ni u snu sresti
Smrt u snovitom carstvu
Te ne pojavljuju se:
Tamo, oči jesu
Sunce na stubu slomljenome
Tamo, drvo se jedno njiše
I glasovi nam stižu
U zapevanom vetru tome
Svečaniji i iz veće daljine
Od zvezde koja pline.
Neka ne budem bliže
U snovitom carstvu smrti
I neka prerušen budem
Tako smišljeno, u krzno
Pacova, vranino perje, motke ukrštene
Na nekoj njivi
Ne krećem se kako me vetar prene
Ne bliže –
Ne taj konačni susret
U sumračnom carstvu.
III
Ovo je mrtva zemlja
Ovo je zemlja kaktusa
Ovde su likovi kamena
Osovljeni, ovde ih stiže
Ponizna molba ruke mrtvaca
Pod trepetom zvezde koja pline.
Je li ovako
U drugom carstvu smrti
Kad budimo se sami
U čas kada nas
Groznica nežnosti trese
Usne koje bi da ljube
Sriču molitve slomljenom kamenu.
IV
Oči nisu ovde
Nema očiju ovde
U ovoj dolini zvezda na umoru
U ovoj praznoj dolini
Toj slomljenoj vilici naših carstva izgubljenih
Na ovom poslednjem zborištu
Mi zajedno napipavamo put
I izbegavamo govor
Skupljeni na toj obali natekle reke
Slepi, osim ako
Oči se ne jave opet
Kao trajna zvezda
Mnogolisna ruža
Sumračnog carstva smrti
Nada samo
Za prazne ljude.
V
Ukolo okolo kaktusa
Okolo kaktusa oko kaktusa
Ukolo okolo kaktusa
Izjutra u pet sati.
Između ideje
I stvarnosti
Između pokreta
I čina
Pada senka
Jer Tvoje jest Carstvo
Između zamisli
I tvorevine
Između osećanja
I odziva
Pada senka
Život je vrlo dug
Između žudnje
I grča
Između moći
I postojanja
Između suštine
I potonjeg
Pada Senka
Jer Tvoje jest Carstvo
Jer Tvoje jest
Život je
Jer Tvoje jest
Ovako svetu dođe kraj
Ovako svetu dođe kraj
Ovako svetu dođe kraj
Ne s tutnjem već s cviljenjem.
(Prevod: Ivan V. Lalić)"><b> "шупљих људи"</b></a> , неостварених, аутодеструктивних, дехуманизованих. Речи којима, на искривљеном енглеском, црни слуга објављује Керцову смрт, стога, стоје као мото песме којом се кроз слике слепила, јаловости, пустоши, бесмисла, празнине, усамљености у гомили сугерише апокалиптично предосећање и визија краја исцрпљеног, уморног света.<br />
Пребацујући "срце таме" из средишта Африке на прелазу из 19. у 20. век у ратом опустошени Вијетнам, редитељ Копола ће у филму <i>Апокалипса сада, </i>кроз лик одбеглог војног заповедника Керца, повезати оба ова дела, укључујући још један неславан, насиљем и империјалистичким лудилом обележен период новије светске историје у спектар могућих импликација Конрадовог дела и лика који је створио.<br />
<iframe allowfullscreen="" class="YOUTUBE-iframe-video" data-thumbnail-src="https://i.ytimg.com/vi/zWrvfxSbEmc/0.jpg" frameborder="0" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/zWrvfxSbEmc?feature=player_embedded" style="clear: left; float: left;" width="320"></iframe><br />
Сва споменута одлагања и посредовања у Конрадовом роману служе, пре свега, томе да фокус са појединачних ликова и/или ситуација пребаце на проблем односа, не само у смислу односа који су европске и евроцентричне колонијалне силе изградиле према неевропским, нарочито небелачким културама, поричући им културу и третирајући их као примитивне, па и нељудске заједнице, како би оправдале експлоатацију људи и ресусрса до истребљења, те у смислу односа технолошки високо развијених цивилизација и њихових принципа друштвено-економског устројства према другим друштвима, већ и у смислу начина на који се ти и такви односи граде и преносе.<br />
За разлику од Керца, отпадника од цивилизације, Марло је израз њене неразрешиве нелагоде: у процепу између критичке свести о неоправданости и нељудскости империјалистичке (идеологије) експлоатације афричког становништва и некритичког усвајања расистичких претпоставки о цивилизацијској али и духовној и моралној супериорности белаца над црнцима, прогреса над природом, он узалуд призива ону спасоносну и искупљујућу "мисао-водиљу" која би оправдавала насиље над другим и другачијим (у име виших, просветитељских и прогресивних циљева) и представљала излаз из тескобе коју ствара губитак вере у неупитну надмоћ и чврстину напретка, разума, воље, карактера.</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-1166566602488699822018-03-08T02:30:00.000-08:002018-04-25T03:32:16.859-07:00Изабел или "авет у предиву"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj05W1hYMvLrWFOZJySDAHByOmHRR44-mBU3U5_C4HRmN1dLGDKglyig6i4fz9GywXi3d9TriI6Wir8RWtojdxtcXsY_cZNUyWWZAEC-EVv2A3dOp55WfIbZYkT1zv5US-spN2mvaBdzgo/s1600/IZABEL.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="350" data-original-width="216" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj05W1hYMvLrWFOZJySDAHByOmHRR44-mBU3U5_C4HRmN1dLGDKglyig6i4fz9GywXi3d9TriI6Wir8RWtojdxtcXsY_cZNUyWWZAEC-EVv2A3dOp55WfIbZYkT1zv5US-spN2mvaBdzgo/s320/IZABEL.jpg" width="197" /></a></div>
Роман <i>Изабел</i> Феридуна Заимоглуа, немачког писца турског порекла, представља својеврсну, ненаметљиву <a href="https://www.blogger.com/null" title="travestire = presvući"><b> травестују</b></a> и укрштај мотива двају чувених, стилски брилијантних и иновативних модернистичких романа чији је централни лик жена ‒ <i>Госпође Даловеј</i> Вирџиније Вулф и <i>Портрета једне леди</i> Хенрија Џејмса. Као и Клариса Даловеј, и Изабел је, између осталог, средство читања и писања града из психолошки, класно и родно одређене перспективе ‒ не међуратног Лондона, већ савременог Берлина. Непрестано у покрету или бегу, Изабел читаоцу посредује сведене али оштре слике и атмосферу разних четврти Берлина и околине, а пре свега оних делова град у којима обитавају, друже се, воле, мрзе, туку и раде емигрантни, хомосексуалци, травестити, мушке и женске проститутке, сиромаси, бескућници: мноштво сцена и врло живих, динамичних и упечатљивих разговора одиграва се на улицама или у локалима, прихватним центрима и парковима таквих маргиналних, запуштених, званично опасних делова града, док је елитном пријему из романа Вулфове овде пандан журка монденског сликара-боема организована на отвореном (на једном од тзв. брда од рушевина, која су у Немачкој настала после Другог светског рата).<br />
За разлику од свести Кларисе Даловеј, која се више бави собом, својим мислима, доживљајима и бројним случајно изазваним или призваним сећањима, Изабелина свест више региструје, на моменте готово механички, ликове, призоре и дешавања, телесне сензације и афекте, као да себи не сме да дозволи самоудубљивање, промишљање, контемплирање или сећање. То опирање сећању нарочито се истиче одлагањем објашњења за препознавање до којег долази када се Изабел суочи са братом своје покојне пријатељице.<br />
Ипак, понека "ишчашена", у датом контексту чудна реченица и суспрегнутост, сажетост, чак штурост приказа, у којима се глас приповедача и глас Изабелине свести често стапају до неразазнатљивости, одају напетост коју повремено пробију реакције у распону од фрустрираности до агресивног беса.<br />
Изабел је, наиме, емигранткиња без сталног, "нормалног" запослења, коју је, након вишегодишње везе, напустио богати "дечко", тако да је на почетку романа затичемо како се из луксузног стана, љута и разочарана, сели у станчић на Александерплацу. До новца долази обављајући чудне и, ма колико се њени послодавци међусобно разликовали, у суштини понижавајуће послове у којима је ангажована као пуко тело. Обилазећи народне кухиње и друга места "милосрђа", сакупља храну којој је истекао рок трајања и изношену гардеробу. Борећи се да очува своју независност, а нарочито независност од мушкараца, у свету који би да је укалупи, да је смести у неку, већ одређену категорију (макар и неку с дна друштвене лествице), у чему је налик Изабел Арчер Хенрија Џејмса, Заимоглуова Изабел се суочва, пре свега, са породицом, која њен живот види као неуспео, неостварен, празан и промашен у својој усамљености без редовних прихода и потомства: путовање у завичај и састанци са потенцијалним, перспективним младожењама, које јој је изабрала агилна, елоквентна, весела, забавна, врло практична, трезвена и отресита мајка, представљају комични одмак од западноевропског очаја, чији део су самоубиство најбоље пријатељице, а затим и убиство њене мајке.<br />
За разлику од Кларисе, чија веза са ратним искуствима трауматизованим војником (Септимусом) у <i>Госпођи Далове</i>ј остаје посредна, симболична и асоцијативна, Изабел свог војника, Маркуса, чија је траума везана за војну мисију на Косову, заиста упознаје и са њим ступа у компликовану, грчевиту и амбивалентну љубавну везу.<br />
Понашање које се конвенционално сматра изразом лудила овде је, првенствено (јер је моменат неурачунљивости присутан у сваком лику), везано за лик Хелге, старе сакупљачице ("берачице") стаклне амбалаже, која и даље преживљава понижења и мучења претрпљена у младости на крају Другог светског рата, а која у роману, убијајући насилника над децом и женама, доводи до расплета, омогућавајући разрешење мистерије о детету самоубице и војника, којом се Заимоглу послужио не само да би мотивисао заједничку потрагу Изабел и Маркуса, која води њиховом међусобном упознавању и зближавању, и да би конструисао фабулу која у роман, као својеврстан калеидоскоп друштвених и психолошких аномалија и периферија, уводи динамичност и ритам трилера, већ и да би тематизовао још један облик насиља карактеристичан за савремени западноевропски свет, трговину децом.<br />
Посебно важан детаљ је Изабелин сан о читању књиге, праћен осећајем да је буђење, као прекид сневаног уживања у читању и књизи, страшно, због чега јој моменти изненадних присећања на по једну или две реченице (а они су део сцена током којих је Изабел угрожена, нападнута, уплашена) причињавају изузетну радост, чак срећу. Ево тих пет просањаних реченица, које сажимају Изабелину интиму и откривају њену, већ споменуту књижевну генеалогију и жудњу за слободом:<br />
<blockquote class="tr_bq">
Ко падне преко ивице, мртав је... Нанела је пурпурни прах зумбула на врат и прегибе лактова... Разбијене посуде, гротескна музика. Стајала је поред прозора с погледом на брежуљак... Жена обасјана блиставом светлошћу изађе из сенке, блистала је на дневној светлости.</blockquote>
</div>
<iframe allowtransparency="true" frameborder="0" height="513" scrolling="no" src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fnarodnabibliotekabor%2Fposts%2F174140399877095&width=500" style="border: none; overflow: hidden;" width="500"></iframe><br /></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-19455732909448683002018-02-28T03:19:00.000-08:002018-02-28T07:34:46.972-08:00Киклопова одисеја<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: .5in;">
<i><span lang="SR-CYRL-RS">Кад нико ти не науди, а унутра си сам… <o:p></o:p></span></i></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS">(Хомер, <i>Одисеја</i>, 9.
певање, 415, прев. Едуард Дајч)<o:p></o:p></span></div>
<div align="right" class="MsoNormal" style="text-align: right; text-indent: .5in;">
<br /></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS">У тексту под жанровском
одредницом „аутофикција“, којом се скреће пажњa на неизбежну фикционалност, тј.
фикциотворност сваког писања о себи, сваког покушаја да се битни делови и
моменти сопственог живота, спољашњег и унутрашњег, ретроспективно посредују
текстом и/или причом, Драгољуб Станковић
комбинује елементе аутобиографије и стоичке аутоанализе, укључујући и низ
кратких, афористичких записа у стилу интимног дневника, и
есејистичко-публицистички, интроспективно-медитативан али и критички настројен
дискурс, обликован избрушеним, префињеним, повремено врло сликовитим језиком,
јер је, по иницијалној дефиницији Сержа Дубровског, творца термина аутофикција,
за овај тип трагалачког и упитног самописања „авантура језика“ (а не „језик
авантуре“) одређујућа. Аутофикцијом се сопство не описује као готово,
предтекстуално, већ се за њим и његовим постајањем трага – средствима фикције,
колико и парезије (отвореног говора о свему, одважне, чак рискантне
отворености).<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS">У <i>Београдском киклопу</i> артифицијелност
је додатно наглашена тиме што је текст темељно премрежен и смисаоно
обогаћен алузијама и другим врстама упућивања на бројне културне (не само
књижевне) артефакте, односно теоријске концепције, јер су карактер и живот
приповедача битно одређени пре свега лектиром. Од <i><a href="http://knjigoljubac.blogspot.rs/2015/08/blog-post.html" target="_blank">Киклопа</a></i> Ранка Маринковића, који призива циклично (насупрот
линеарном хронолошком) времену, до Десничиних <i>Прољећа Ивана Галеба</i>, чија крајња, иако сетна помиреност са собом и
садашњошћу без очекивања одзвања у последњим реченицама ове квази-исповедне прозе,
приповедач што експлицитно, што имплицитно, кроз назнаке, своја осећања,
мишљења, доживљаје, поступке, одлуке, изборе самерава и ставља у контекст
(про)читаних ситуација, ликова, филозофски, религијских, психолошких
(психоаналитичких) и постструктуралистичких конструкција и концепција.<o:p></o:p></span></div>
<table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto; text-align: center;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjakR68699txaFeGnAvhB_Y1R-qSZKhniperzxZ1_IRNOd8L8hIjwZpURbOTkzmCAHVKZ7Anth-mtsdbNxjr-GgZ2OHeMHITo33LpnhkllhnASAXskY4biRaDCfeSgiRmrbF7HZe9OvXzk/s1600/3+12+96.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjakR68699txaFeGnAvhB_Y1R-qSZKhniperzxZ1_IRNOd8L8hIjwZpURbOTkzmCAHVKZ7Anth-mtsdbNxjr-GgZ2OHeMHITo33LpnhkllhnASAXskY4biRaDCfeSgiRmrbF7HZe9OvXzk/s400/3+12+96.jpg" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">3. 12. 1996, фото: Срђан Вељовић</td></tr>
</tbody></table>
<br />
<div class="MsoNormal" style="text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS">Одбацујући романескне фабуларне
обрасце, Станковић развој, тј. доба сазревања и касне, никада заиста досегнуте
зрелости свог јунака-приповедача, његова познанства, љубави, болести, станове… приказује
кроз низ лабаво повезаних поглавља која, као у неким традиционалним облицима
биографија, живот – али, туђи живот – представљају кроз кључне „рубрике“ и одељке.
Интересантно је да јунак, „узалудан, бескорисан, сувишан и махнит“, до свог
порекла, до приче о својим и то искључиво мушким прецима, долази тек пошто нам
се представио кроз призму својих хиперсензитивних, синестезијских доживљаја
велеграда на ивици распрскавања, познанстава са опскурним маскотама и самозваним
Тиресијма незавршивих српских деведесетих (година двадесетог века), своје
кардиоваскуларне болест, која у поретку имагинарног постаје основ за осећај
искључености/изабраности (а доживљај сопственог друштвеног и егзистенцијалног
положаја варира у зависности од кретања емоционалне „клацкалице“) и другости,
своје љубавне везе са хистеричном, посесивном Нишлијком итд. Тек га понор из
којег су проговорила болна, мучна, узнемирујућа, опседајућа и опсесивна сећања,
осећања и размишљања враћа породици са налогом да је, како сам каже, „деконструише“
– из позиције друштвеног и породичног аутсајдера који тестира (и, на крају,
укида) границе и аутономију своје личности, своје свести, својих идентитета и
наметнутих/прихваћених улога, свога тела, своје (не)слободе, своје судбине и
својих метода, путева кроз мистицизам, одбрамбену индивидуацију, веру и
уметност. <o:p></o:p></span></div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-17786213026483038202018-02-24T09:52:00.000-08:002018-03-07T08:54:49.691-08:00Магрисов Обустављен постпак<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
Инспирисан животом и идејама извесног Дијега де Хенрикеза,
Тршћанина који је – као антиратно и пацифичко средство – замислио грандиозни
Музеј рата, као и трагичним<span lang="sr-Cyrl-RS">
и</span> мучним догађајима и дешавањима у историји Трста, обележеног не само
етничким несугласуицама и сукобима, како то најчешће у пограничним,
вишенационалним градовима бива, већ и потискивањем, намерним заборављањем
злочина, кривице и одговорности, Клаудио Магрис је написао слојевит, смисаоно
богат, узнемирујући роман сложене, <span lang="sr-Cyrl-RS">разгранате</span> структуре, којим су обухваћена и испреплетана бројна
питања о историји и могућности да се историја мисли, разуме и пише, о
индивидуалном идентитету у склопу националног и етничког, љубави и мржњи,
сећању и забораву, појединачној и колективној одговорности, етици и политици сећања
и памћења, комеморативним праксама, укључујући у њих и сопствено писање,
односно књижевност (и приповедање) као праксу имагинарног истраживања и
дограђивања смисла стварности и докумената кроз иновативне поступке
преобликовања и повезивања изабране грађе, трагања за деловима сопствене
приповести. </div>
<div class="MsoNormal">
На нивоу фабуле, роман прати стручни рад, читања, тумачења,
планове за поставку музеја, размишљања и сећања Луизе, чији је задатак да
реализује замисао о Музеју рата, који је покушао да оснује неименовани
суграђанин, страдао у пожару за који се, како приповест одмиче, све основаније
сумња да је подметнут, да би се уништиле бележнице у које је овај ексцентрични
колекционар оружја (и свега што може бити и оружје, укључујући и приборе за
писање, односно текстове и књиге) преписао или прецртао записе Јевреја
заточених у тзв. Ризијери у Трсту, једином нацистичком концентрационом логору
на територији Италије, пре но што су последњи трагови и сведочанства жртава
прекречени и, тиме, још темељније избрисани из колективне свести, склоне да
намерним, комформистичким и самооправдавајућим, тј. самоповлађујућим заборавом
покрије имена злочинаца, нарочито оних чије су руке чисте, јер нису директно
учествовали у мучењу и убијању, али им је савест прљава, јер су та зверства
омогућили, подржали, потпомaгaли својим понашањем и поступцима. Из ланца
„руковања“, који је и ланац кривице и одговорности, извукли су се многи,
поставши после рата „обични“, невини, некада чак и поштовани, па и одликовани
грађани.</div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Risiera_di_San_Sabba_2.JPG/1200px-Risiera_di_San_Sabba_2.JPG" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="600" data-original-width="800" height="300" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/39/Risiera_di_San_Sabba_2.JPG/1200px-Risiera_di_San_Sabba_2.JPG" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Ризијера (фабрика пиринча) у Трсту</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
Нагађања о садржини и судбини тих бележница, очекивање да ће им се ући у траг, да ће се мистерија смрти протагонисте расветлити, заједно са правничким насловом романа, у приповест уводе наговештаје атмосфере истраге, као у, на пример, <i>Нагађањима о једној сабљи</i>, Магрисовом роману из 1984. </div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Schlo%C3%9F_Miramare.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="569" data-original-width="800" height="284" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/70/Schlo%C3%9F_Miramare.jpg" width="400" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Једно од бројних места дешавања /сећања у роману је и дворац Мирамаре, <br />
крај Трста, где је Хитлер прославио свој последњи рођендан</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal">
Поједине, пак, забелешке и
записи сећања или размишљања, односно одређени експонати, комади оружја, у
роман уводе неколико уметнутих прича које се дешавају на разним, па и
„егзотичним“ местима, у различитим историјским периодима, које могу да се
читају и као самосталне приче везане за Други светски рат, колонизацију,
судбину појединих припадника „других“ у европоцентричном, белачком свету, мада
у контексту читаве романескне приповести, која је пре свега, приповест о разним
врстама и предметима угњетавања, мржње, систематског истребљивања, прогањања,
стигматизације, издаје под притиском смртних претњи, међусобних етничких и националних "чистки", стичу и додатне нијансе
значења. Поред тога, уз основну приповест о генијално-луцкастом сакупљачу и
„ђубретару“, тече, пресецајући је, као други крак плетенице, Луизина прича.
Ћерка Јеврејке која се никада није изборила са наслеђеном, мајчином кривицом
(због наводне издаје сународника) и америчког црнца коме су и дискриминација и
прогањање добро знани, нарочито после зверског убиства његове сестре,
активисткиње Црвеног крста за време Другог светског рата, у неком лондонском
пабу, Луиза из својих сећања извлачи рајске слике, слике изузетне љубави између
њених родитеља, трагично (или, пак, на време, на свом врхунцу) окончане очевом
погибијом у авионској несрећи, која је њено детињство учинила бајковитим,
готово митски срећним и донекле тајанственим. Њена сећања на идеалну љубав
допуњују слике катарзичног љубавног сусрета између колекционара и његове тајне
младалачке љубави, који је у јунаку приповести изазвао велики преображај,
одредивши његову животну мисију – управо тај сусрет је у њему кристалисао
потребу да истражи Ризијеру и сведочанства о страдању и патњи, самим тим и
супротност љубави – крајњу мржњу.</div>
<div class="MsoNormal">
Овако сложен наратив подржан је и специфичним језиком и
стилом. Не задовољавајући се могућностима које му пружа само матерњи језик,
Магрис, односно његови ликови у говору или сећању посежу за речима, изразима, читавим
реченицама и стиховима на другим језицима и дијалектима, чиме се утисак
многогласја појачава. Један готово свечани тон приповедања и реченице које
својом дужином и бројним, често барокно раскошним или разгранатим поређењима,
метафорама и набрајањима стилски подражавају лавиринте историјских и интимних
догађаја који се приповедањем прате, читавој приповести дају на „тежини“ и „густини“,
захтевајући пажљивог читаоца који се полако, максимално концентрисан и способан
да уочи сваки смисаони и емоционални прелив, пробија кроз колоплет слика,
мисли, изјава, коментара… у којима се свести јунака постепено међусобно прожимају,
стварајући хибридн приповедни глас. С друге стране, контрастно, грчевитост и испрекиданост каракетеришу мишљење, слике с ратишта и других места сакупљања (отпадака) оружја и текстове колекционаревих записа у првом лицу. Из такве приповести израња и мноштво
метафора које историју и симптоме њених малигних екцеса, „метастаза“, приказују
као разне облике (скорелих) телесних излучевина и крварења, док се с друге
стране овог оболелог тела историје појављују електрични уређаји и све брже и
брже машине, тако да, на концу, историја (тј. Историја као главни антагониста) избија
у први план као један неухватљив и несавладив, монструоз<span lang="sr-Cyrl-RS">а</span>н склоп живог и неживог, живог и
мртвог, органског, неорганског и механичког, против којег се може борити само бескомпромисним
непристајањем на обуставе поступака. </div>
<br />
<div class="MsoNormal">
<br /></div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-78251279426483889122018-02-08T00:00:00.003-08:002018-03-07T08:55:14.119-08:00Сарајевски атентат<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgk9EfC8673BDtgQmNC7wi8oSoC4zopGmMVRFbJCX1KfY355YpyKm9LX3tNog8J_q1XT222Nww2mV0k77QQnDSCH2lkUDV99ifqXm58b6zUxjdun1Bg2TVaA78iODnPUFwGriwDixs_muc/s1600/Georges-Perec.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="740" data-original-width="940" height="251" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgk9EfC8673BDtgQmNC7wi8oSoC4zopGmMVRFbJCX1KfY355YpyKm9LX3tNog8J_q1XT222Nww2mV0k77QQnDSCH2lkUDV99ifqXm58b6zUxjdun1Bg2TVaA78iODnPUFwGriwDixs_muc/s320/Georges-Perec.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Жорж Перек</td></tr>
</tbody></table>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt; text-indent: 0.5in;">Годину дана после француског издања, а 60 година након што је
написан (и одбијен од стране издавача), роман </span><i style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 12pt; text-indent: 0.5in;">Сарајевски атентат</i><span style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt; text-indent: 0.5in;"> Жоржа Перека појавио се и на српском језику, у
преводу Јелене Новаковић (Клио, 2017). Транскрибован на основу два постојећа
дактилографисана примерка, од којих је један припадао Перековој пријатељици Ноели
Мени-Терај, која га је и откуцала, а други српском сликару (касније и
универзитетском професору и академику) Младену Србиновићу, коме је нешто ширу,
старију верзију аутор послао на поклон, тако да се у неким појединостима ови
рукописи разликују, Переков први, младалачки роман већ показује касније значајно
развијену склоност ка приповестима са необичном конструкцијом, у којима се више
нивоа стварности преплићу и прожимају, а истинитост, веродостојност и
доследност приказа непрестано доводе у питање. Управо та, у овом роману тек
наговештена склоност, заједно са константном сумњом у функционисање памћења и
сећања и запитаношћу над природом и могућностима представљања догађаја,
дешавања, доживљаја, осећања, међусобних односа, </span><i style="font-family: "Times New Roman", serif; font-size: 12pt; text-indent: 0.5in;">Сарајевски атентат</i><span style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12pt; text-indent: 0.5in;"> чини врло особеним љубавним романом, у којем се
традиционалани мотиви љубавног троугла и (неизведеног) злочина из страсти
излажу у форми (само)одбране која један приватан, појединачни случај ставља у
контекст једног од, по размерама својих последица и ефеката, најзначајнијих
историјских догађаја – Принциповог, односно младобосанског атентата на Франца
Фердинанда.</span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">Перек, наиме, на самом почетку, а затим све чешће од средине овог
кратког романа, који се, упркос бројним, чак опсесивним дигресијама у
самоанализу и анлизу сопственог писања, одвија великом брзином, тако да ритам и
динамика догађаја асоцирају трилер, умеће поглавља која, на темењу објављених
стенограмских записа са суђења Принципу и осталим завереницима, износе осуду
начина на који је судски процес вођен и интерпретација завере и атентата које
су износили како тужиоци тако и одбрана, представљајући младе револуционаре (по
њима – терористе) као наивне жртве великосрпске пропагнде и тежње тадашње
српске државе да присвоји све територије на којима живе припадници српког
народа. Доказујући да је утицај српске државе и српских организација на идеје и
поступке младобосанаца преувеличан а револуционарни и слободарски дух самих
актера унижен јер су третирани као марионете, како би се оправдао рат који су
Аустроугарска и Немачка у време суђења већ покренуле, приповедач, као
претпостављени аутор ове имагинарне судске одбране, сарајевски атентат описује
као тренутак у којем је историја постала епопеја, одајући почаст херојским
идеалима и поступцима, младалачкој самопожртвованости, ослободилачкој вољи,
намери и чину који је чистим случајем успео и, тако, послужио као једва дочекан
изговор за стравичан рат. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">Да ли се то приповедач поистовећује са Принципом? Или, можда, са
Чубриловићем, јединим преживелим учесником атентата, који се у датом тренутку,
ипак, није усудио да пуца – са оним који није имао снаге да план о убиству
изведе до краја, као што ни приповедач није успео да се његов план о убиству
супарника заиста реализује? Не, заправо. Иако између догађаја из живота
приповедача и историјског догађаја који реинтерпретира, сем Сарајева као
позорнице одлучујућег дејства, нема ничег заједничког, као ни експлицитно
изнете везе, чини се да је приповедачу стало да своје учешће у судбини троје
људи – Бранка, његове (а затим и приповедачеве) љубавнице Миле и Бранкове
супруге Ане – прикаже по аналогији са учешћем српске стране у извођењу атентата
на Франца Фердинанда: онолико колико оспорава пресудну улогу српског
(иностраног) утицаја на одлуке и поступке атентатора, а самим тим и суштинску
кривицу тадашње Србије за рат који ће из атентата проистећи, толико оправдава и
своје учешће у узајамним односима између Бранка, Миле и Ане и умањује своју
одговорност за љубавну драму коју је његово уплитање у брачни троугао произвело.
Речју, утицаји са стране само су распирили, ојачали страсти које су већ
постојале, довеле до испољавања потиснутих жеља и импулса. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">Фокус приповести нису, дакле, ни робусни, увек екстатичан и жесток
Бранко, приповедачев пријатељ налик Попају и Христу истовремено, према којем
ће, због љубави према његовој љубавници и несавладиве потребе да је „освоји“,
„запоседне“, приповедач развити антагонистички и агресиван однос, ни та помало
нестварна, неухватљива Мила, ни Бранкова очајна супруга којој приповедач одлази
с намером да је преокрене у љубоморну убицу, већ приповедачева савест, тако да
читава приповест следи Перекову формулу по којој се пише да се не би рекло. <o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">Приповедач евоцира једну љубавну драму, од познанства са Бранком у
Паризу, преко момента када се заљубљује у слику, тј. фотографски одраз Бранкове
љубавнице, познанства са „моделом“, одласка у Београд са намером да је преотме
од Бранка, двосмислених, емоционално исцрпљујућих дешавања која обележавају
почетак његовог боравка у Србији, све док не успе да заведе Милу, до одласка у
Сарајево, где Бранко живи и ради, и познанства са Аном, код које покушава да
побуди убилачку љубомору и очај преварене и остављене самохране мајке, не би ли
се тако ослободио несносног супарника који не прихвата пораз и не одустаје од
своје бивше љубавнице, да би нагло, једном нелагодном немом сценом коју прекида
његов необјашњен одлазак без речи завршио фарсу у коју се планирана трагедија
изметнула, претварајући (како је мотоом наговештено) победу у пораз, и обрнуто.
Међутим, у првом плану ове приповести нису сама дешавања колико приповедачеви
мотиви и разлози, које он, истовремено, и открива и прикрива, уплићући у ту
игру истине, лажи, обмане и самозаваравања, случајности и предумишљаја и
разлоге због којих о својој љубавној афери пише. Да ли је љубав према Мили,
инспирисана, иначе, стварном Перековом љубављу према нашој познатој историчарки
уметности, тј. архитектуре Милки Чанак, са којом се заиста упознао у Паризу, само
„фасада“ његових осећања, неизрецивих или непризнатих односа према Бранку као
старијем и интелектуално надмоћнијем или ауторитативнијем пријатељу, чију
надмоћ и снагу не може да прихвати, кога, у почетку можда и несвесно, жели да
понизи и повреди? Иза приповедачеве сталне сумње у сопствену искреност, колико
и у способност да одређене линије закључивања о сопственим поступцима и
намерама у прошлости изведе до (опасног, самооптужујућег, раскринкавајућег)
краја, иза свих његових прећуткивања, наглих прекидања започете мисли, напора
да својој приповести кроз садашње тумачење, опрезно преиспитивање и смишљењо
реорганизовање прошлости (неуспешно) обезбеди доследност и рационалност, које
ће га оправдати и смирити, стоји суштинска неизвесност и непоузданост памћења,
у којем се прошлост преобликује дејством накнадних дешавања, мисли и осећања,
због чега сећање, као мешавина прошлости и њених последица и ефеката,
неодвојиво од заборава, потискивања и лажних сећања, увек изневерава. Због тога
ни писање, ни сећање на којем се текст заснива, нису у функцији расветљавања
прошлости, која остаје неспознатљива, колико због намере да се оно чега се
садашње ја стиди такорећи избрише, толико и због немогућности човека да самог
себе до краја, у потпуности, разуме, да у себи препозна и себи призна темеље
својих поступака. </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">„</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">Данас, данас мислим да постоје нека питања која
никако не треба себи да постављам. Можда бих морао на њих да одговорим.“,
упозорава нас приповедач већ на почетку на своју неспремност на крајње
суочавање са собом (и својим некадашњим ја), мада се, парадоксално, са својом
кривицом не мири, стално се враћајући на питање своје (не)искрености и
неутентичности циљева које представља као своје праве тежње, осврћући се и на
ефекте сопствених наративних и стилских поступака, као што су спортске и
такмичарске метафоре у опису компликованих, променљивих и амбивалентних односа
између њега, Бранка и Миле, или аналогије са чувеним књижевним љубавним
аферама, од Сирана до парова из Стендалових и Флоберових романа.<o:p></o:p></span></div>
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">Поред тога што су ликови уметника и историчара уметности у роману
инспирисани нашим стварним, данас већ добро познатим ствараоцима, што читалац
не мора да зна, мада ће информације о томе добити у предговору Клода Биржелена,
приређивача <i>Сарајевског атентата</i>, као
и у поговору о српским темама у Перековим делима којим је свој превод
пропратила Јелена Новаковић, српском читаоцу може бити занимљив и Переков
доживљај и приказ Београда с краја педесетих година двадесетог века, који је,
заправо, мали водич кроз београдске кафане, ресторане, бирцузе и станичне бифее
у којима се одвија већи део приповедачевог боравка у тадашњој југословенској
престоници – низ крокија кафанских амбијената најављује Пероково познато
интересовање за „поетике“ простора, оличено и у помисли на „атентат“ инспирисаном
самим Сарајевом, као да простор креира аналогију између љубавне и историјске
ситуације.</span><span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;"> </span><span lang="SR-LATN-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;"><o:p></o:p></span></div>
<br />
<div class="MsoNormal" style="line-height: normal; margin-bottom: .0001pt; margin-bottom: 0in; text-align: justify; text-indent: .5in;">
<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-family: "times new roman" , serif; font-size: 12.0pt;">За читаоце који не познају Перекова каснија дела, овај роман,
заједно са врло информативним, али не и оптерећујућим и преопширним пратећим
текстовима и напоменама, може бити добар увод у стваралаштво аутора за ког је
писање било неодвојиво од концепција иновативних експеримената са композицијом
и структуром текста, наративним поступцима и стилско-језичким средствима. <o:p></o:p></span></div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-60235301080038434512018-01-18T00:02:00.001-08:002018-03-07T08:55:46.404-08:00Библиотека звукова на Еуропеани<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
<iframe allow="autoplay" frameborder="no" height="166" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/11619540&color=%23ff5500&auto_play=true&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true" width="100%"></iframe><br /></div>
<br />
<a href="https://www.europeana.eu/portal/hr/collections/music"></a></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-59221345220010920862018-01-03T07:26:00.000-08:002018-03-07T08:56:03.746-08:00Луда љубав<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody>
<tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEilJmOY4VTe7SEtDpnn-wIC1F45QGKywRpHHeq73uWhUVt3pfMdoc4d5HfnN-g8J6yhJoXN1ZYyEqhHMM_bbtD3Rcf7RxTV-IyBfrhYFHGBWyYJKx42dM1rYK0nd1WVaEx4IzNLS5oR1Mw/s1600/papu%25C4%258Daka%25C5%25A1ika.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="534" data-original-width="1100" height="155" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEilJmOY4VTe7SEtDpnn-wIC1F45QGKywRpHHeq73uWhUVt3pfMdoc4d5HfnN-g8J6yhJoXN1ZYyEqhHMM_bbtD3Rcf7RxTV-IyBfrhYFHGBWyYJKx42dM1rYK0nd1WVaEx4IzNLS5oR1Mw/s320/papu%25C4%258Daka%25C5%25A1ika.jpg" width="320" /></a></td></tr>
<tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Папуча-кашика или кашика-папуча (Фото: Ман Реј)<br />
"Ничему се нисам тако посветио као доказивању<br />
какве мере предострожности и<br />
каква лукавства жеља улаже,<br />
да би кривудала у пред-свесним водама у потрази<br />
за својим предметом, а када је тај предмет откривен,<br />
каквим још запањујућим средствима располаже<br />
да би навела свест да га препозна."</td></tr>
</tbody></table>
У духу надреалистичке поетике трагања за моментима и местима спајања и прожимања чулима доступне, рационално појмљиве, физичке, заједничке нам стварности и надстварности жеља, несвесних и подсвесних тежњи и чежњи, невидљивих, неопипљивих и нечујних аура ствари и бића, непојмљивих коинциденција и комуникација, и <i>Луда љубав</i> Андре Бретона, као и други надреалистички текстови, слободно се поиграва традиционалним књижевним облицима и формама, у овом случају (љубавним) романом, путописом, есејом, писмом, готском причом... Као својеврстан наставак <i>Нађе </i>и у њој изнете идеје о "грчевитој лепоти" ("еротично-сакривеној, експлозивно-непомичној и магично-случајној"; парадоксалној, дакле), <i>Луда љубав</i> кроз идеју и доживљај (надреалистичке) љубави, повезује разне моменте тј. размишљања, поступке, доживљаје и концепције приповедача за кога догађаји који претходе појави жене и љубави у његовом животу, као и они који се са тим моментом асоцијативно повезују, ма колико наизглед са њим немали никакве логичне, хронолошке, узрочно-последичне, речју разумљиве везе, јесу антиципација и једна дубља, продорна и луцидна интерпретација и пулсирајући, многозначни контекст те љубави, и као појединачне љубави према конкретној жени и као осећања које озрачује и мења све са чиме оно само и онај ко га доживљава долазе у додир.<br />
Кроз приповест о сусрету и љубави, прво према жени, а онда и тек рођеној кћери, Бретон провлачи своје постепено изграђиване ставове о кључним надреалистичким концепцијама, као што су објективни случај или нађени предмет. Тако, на пример, поглавље које описује његову и Ђакометијеву насумичну шетњу по једној париској пијаци, када их њихове тадашње егзистенцијалне и естетичке преокупације наводе на случајно откриће двају предмета који ће им помоћи у разрешавању недоумица са којима се у том тренутку суочавају, као и у препознавању сродности неких тежњи, изванредан је пример "путева" надреалистичког мишљења и стварања нових констелација од нађеног. Поглавље у којем се приповедач препушта току утисака, сећања, асоцијација, примисли, који се стапају са пејзажима, преобликујући их у лелујаве и трепераве мозаичне и вишеслојне слике представља пример аутоматског писања као средства истраживања садржаја и праваца кретања сопствене (под)свести у датом тренутку и датим околностима. Околности - увек јединствен сплет места, предмета, бића, њихових "прича" и тренутних стања, њихова узајамна "комуникација" - превазилазе и мењају значај, значење и утицај сваког појединачног предмета или бића.<br />
Завршавајући књигу писмом ћерки које би она, у тренутку писања још увек беба, требало да добије тек за 16 година, Бретон разматрање и приказивање љубави употпуњује својим погледима на породицу, родитељство (тачније, очинство), детињство и детињски поглед на свет, који су надреалисти идеализовали и сматрали веродостојнијим и супериорнијим од погледа на свет одраслог човека, који је спутан и осиромашен радом, обавезама, конвенцијама, гушењем жеља, смиривањем аутентичних страсти и подвргавањем рационалности. Само, пак, писмо завршава се предивном, изненада искрслом жељом: "Желим вам да будете лудо вољени."</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-54142508154297591982017-12-28T05:54:00.002-08:002018-03-07T08:56:30.093-08:00<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
<iframe allowfullscreen="" class="giphy-embed" frameborder="0" height="480" src="https://giphy.com/embed/xULW8msOeEdbDQPkDS" width="464"></iframe><br />
<span style="font-family: "courier new" , "courier" , monospace; font-size: large;"><br /></span>
<span style="font-family: "courier new" , "courier" , monospace; font-size: large;">(На слици је папирна скулптура тј. скулптура од књиге британске уметнице Сју Блеквел <a href="https://www.sublackwell.co.uk/" target="_blank">(</a><a href="https://www.sublackwell.co.uk/" target="_blank">Sue Blackwell)</a>)</span></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-4224126989038498462017-10-29T18:00:00.000-07:002018-03-07T08:57:16.213-08:00На путу<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<iframe allowfullscreen="true" allowtransparency="true" frameborder="0" height="315" scrolling="no" src="https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fnarodnabibliotekabor%2Fvideos%2F140302163260919%2F&show_text=0&width=560" style="border: none; overflow: hidden;" width="560"></iframe><br />
<br />
Пре но што је постао чувен и радо читан писац, Џек Лондон је био и, између осталог, скитница, пробисвет. О свом лутању по Америци (и данашњој Канади) средином последње деценије 19. века, у јеку економске кризе (и велике незапослености) тј. о скитничарењу, укључујући и просјачење, "освајање" возова (у покрету), ситне крађе, месец дана проведених у затвору, где је био не само затвореник, већ и повереник - онај који има право да поткрада, малтретира и, чак, туче, остале затворенике, Лондон је писао почетком 20. века.<br />
Низ епизода из његовог скитничког живота објављене су прво као приче, у једном америчком часопису, а 1907. и као (фотографијама и цртежима илустрована) књига, под називом <i>Пут</i>. Као и само његово лутање и ова је књига без очигледног и стабилног плана: Лондон приповеда о разним догодовштинама из различитих периода тог пустоловног дела своје младости, када је живео из дана у дан, обесно и бедно у исто време, без крова над главом, без редовних оброка, потуцајући се, упознајући гомилу врло различитих људи, од криминалаца, преко железничког особља, с којим је, због свог ризичног и илегалног начина путовања, стално био у сукобу, других вагабунда, богаља, радника, штрајкача, војника, до финих, богатих уседелица, за које су његове "сочне" измишљене приче биле највећа авантура у животу и саосећајне мајке која му је пружила несебично гостопримство и срцепарајућу бригу. О свима њима, као и о себи тадашњем, Лондон приповеда са уживањем у слици скитничарења и преданости путу коју креира, упркос гладовању, смрзавању, ризицима и недаћама, не прећуткујући своје лажи и преваре, којима се често служио како би дошао до хране, свестан да је вештина приповедања и измишљања прича саобразних карактеру слушалаца за скитницу од кључног егзистенцијалног значаја. Уживљавајући се изнова у ситуације које су провоцирале његову бујну, а ипак реалистичну, убедљиву машту, као и његову домишљатост и вештину заваравања противника, Лондон се уживљава у сопствену младалачку обест и глад за искуствима. Међу најинтересантније одељке његовог "пута" спадају они из којих видимо како се појединац, да би се одбранио од непосредних претњи по живот и да би опстао у датом окружењу, прилагођава "закону" датог места као закону јачег. Као сведок неразумљивих обичаја Цигана које је успут срео, а који доводе до крвничког батинања двају дечака и мајке једног од њих; као део суровог система организације реда у затвору; као припадник тзв. Келијеве армије (неки би рекли: банде) скитница тј. незапослених радника, Лондон се показује у нимало повољном светлу. При свему томе, његово је приповедање живо, час усредсређено на једну епизоду, час дигресивно, луталачко, као и његов тадашњи дух; описи кратки и прецизни; језик богат жаргонским обртима и терминима; уз мноштво успешних и упечатљивих "крокија" свих типова са којима је једна скитница могла да се сусретне у тадашњој Америци.<br />
С обзиром на то да редослед прича или поглавља углавном није хронолошки, постоје и издања у којима је тај редослед измењен, да би се у текст унела логика, до које самом писцу очито није било стало. Код нас се могу наћи преводи обеју верзија. Иако стар, превод Јована Поповића (који је Утопија поновила 2012) далеко је бољи од каснијег превода Ђорђа Миликића (иако је и он сада већ стар, из 1963), мада је у овом другом случају реч о изворном, нехронолошком редоследу епизода Пута тј. <i>Друма</i>.<br />
С обзиром на значај нарација о путу и путовању кроз непрегледна, више дивља него цивилизована и култивисана пространства, па и кроз потпуну дивљину, о, најчешће непланском, хировитом пробијању кроз просторе чије су димензије застрашујуће и нехумане, за америчку културу, амерички мит о западу (ка којем се креће и Лондон), и америчко саморазумевање, не чуди готово култни статус који је ова проза, на пола пута између циклуса прича и мемоарског романа, стекла.<br />
Најпознатији одјек овог дела јесте подједнако жанровски неухватљиво, упечатљиво, захуктало, емоцијама и сензацијама набијено и динамично дело Џека Керуака <i>На путу.</i></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-2765966826793843462017-10-11T04:34:00.002-07:002018-03-08T06:05:19.624-08:00Цила Јудит Кацир<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="MsoNormal">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjv3rdFFrz7V87nPSIpUn-mBosmlhXs4MS7zZlVOPCH0fEMhic8MSKaVKqVBrtfnxpCkQwnSo_XuM6TYqgYS2i942wseyy4BHsYclNK68hPCNxoJTQpelwMuvV4EesaZJWzdGY5c6h7lMY/s1600/CILA.jpg" imageanchor="1" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="350" data-original-width="220" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjv3rdFFrz7V87nPSIpUn-mBosmlhXs4MS7zZlVOPCH0fEMhic8MSKaVKqVBrtfnxpCkQwnSo_XuM6TYqgYS2i942wseyy4BHsYclNK68hPCNxoJTQpelwMuvV4EesaZJWzdGY5c6h7lMY/s320/CILA.jpg" width="201" /></a></div>
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Кад се сећања – лична, породична, колективна – накупе и постану „претећи пој“, време је да се ограниче и уобличе у приповест која (више) неће бити „насумичан низ произвољних догађаја, већ прича </span><span lang="SR-CYRL-RS">[</span><span lang="SR-CYRL-RS">…</span><span lang="SR-CYRL-RS">]</span><span lang="SR-CYRL-RS"> јединствена, посебна и без премца, а самим тим она припада и другима“. </span></b><br />
<span lang="SR-CYRL-RS"><b>Као пола века пре ње прабаба Цила, по којој је назвала своју приповест, тако и Јудит одлучује да сећањима да значење и сврху, да их сачува и пренесе даље. Међутим, за разлику од јунакиње романа који ће осмислити након деценија слушања, памћења, сећања, посматрања породичних фотографија, читања дневника, мемоара, писама и других текстова својих предака, интервјуисања чланова шире породице, документовања њихових сећања и прича, преслушавања снимака, обилазака разних места која, самим тим, за њу постају места сећања, места где опстају невидљиви делићи и амбијенти прошлости, Јудит не трага за обликом делова личне, већ породичне прошлости, за гранама породичног стабла чији је непосредни изданак, за ликом у чијој „великој сенци“ расте и развија се једна многобројна заједница потомака који су, свако на свој начин, и оптерећени и обогаћени теретом туђих сећања. </b></span><br />
<b><span lang="SR-CYRL-RS">Више него роман о насловној јунакињи, <i>Цила </i>Јудит Кацир је роман о начинима и механизмима сећања, формирања, преношења, преиспитивања и истраживања памћења, о (пре)обликовању и изграђивању личне и колективне прошлости и свести о тим прошлостима помоћу разноврсних текстова, о односу документарног и имагинарног, о улози имагинације у стварању представа о прошлости и пореклу. Израелска списатељица Јудит Кацир, као ауторка приповести у којој се и сама, повремено, појављује као лик, а не само као представљени приповедач, прабабина сећања која, доста година након што су записана, њен други супруг преводи са јидиша на хебрејски, као и делове његовог дневника, не износи саме по себи, као "нађени рукопис", већ за њих креира сцене читања: прабакини мемоари дати су нам кроз представу њихове ауторке док их слуша на хебрејском, тј. док јој супруг, Ханан, чита свој превод њених записа - Хананова ерудиција, али и Хананова оптерећеност филозофским и духовним проблемима, неоствареношћу и одговорношћу посредују и Цилину младалачку наивност, чак простодушност, смиреност, трпељивост, као и развој њене јаке и делатне воље, а не само причу о страдањима, искушењима, потуцању, радостима и жалостима са којима се током свог дотадашњег живота суочавала; последњи, тајни део тих записа Ханан чита пошто их је, како је Јудит то замислила, једне вечери пронашао међу страницама Толстојеве <i>Ане Карењине</i>, коју су њих двоје, раније, а с обзиром на дугогодишњи брачни троугао и Цилину храбру прељубу, читали с посебном пажњом; Хананове дневничке белешке самој Цили </span>чита Хананов сестрић, док се она, већ јако стара и потпуно слепа, препушта смрти пар дана по смрти тог другог (за разлику од првог) вољеног мужа, у чију интиму и неизречене сумње, страхове, стремљења и кајања, тек тада, после деценија заједничког живота, жели да продре до краја.</b><br />
<b>Другим речима, у роман су уткане како сцене кроз које Јудит Кацир замишља поводе, мотиве, осећања, размишљања и друге околности настанка текстова које преноси, тако и оне које представљају њено виђење, или визију рецепције тих текстова, при чему управо тај напор приповедачице да се на моменте уживи у свест својих предака у тренуцима када споменуте белешке, писма и друге текстове стварају и/или примају и да на нов, нехронолошки и нелинеаран начин, служећи се "филмским резовима" и пребацивањима, повеже изабране периоде и догађаје из живота својих предака и своја сопствена трагања за сведочанствима о тим људима и њиховим судбинама, чини овај текст књижевноуметничком, а не документарном прозом. Третирајући жанровски и стислски различите документе као темеље сопствене грађевине, Јудит Кацир је успела да кроз сложену, многобројним ликовима испуњену причу о својој баки и њеном дугом, често мукотрпном и трауматичном, углавном неконвенционалном животу, као и о људима који су из тог живота потекли или у њега путем брака са њом или са њеним потомцима ступили, а сразмерно значају који су у том животу имали, осветли како потребу за сазнавањем, разумевањем и прихватањем одговорности и наслеђа, тако и њој супротну, потребу за одвајањем, прекидањем веза, проналажењем нових, ненаслеђених или раније неприхваћених вредности и оријентација, те да кроз сцене читања туђих текстова укаже на нужност неспоразума заснованих на нетранспарентности докумената и сведочанстава, односно самог језика, путем којег се преносе, и на посредности, односно посредованости међуљудских односа, која се, повремено, превладава кроз телесну љубав или физичко насиље, а оба су у роману предмет прећуткивања и извор осећаја срама.</b><br />
<b>У роману Јудит Кацир, Цилина прича, која је - упркос бројним искушењима и патњама кроз која су се њен карактер, воља и ставови калили - "урађена од једноставних и чистих линија", мада је "не треба рушити и градити изнова", задобија оне "рељефе, нише и стубове", које сама Цила својој наративној грађевини није могла и није умела да припоји. "Спрат или два" које је Јудит Кацир надоградила на Цилине записе омогућавају да се карактери и судбине ликова међусобно осветљавају, допуњују или уланчавају, како би се испољиле разлике између саморазумевања и туђег разумевања, противуречности између различитих доживљаја и вредновања истих особа и истих поступака, нијансе неопходне да се осети сложеност људских осећања, доживљаја, жеља, стремљења и поступака, промењив удео и увек посебна, другачија улога разних врста наслеђа (породичног, националног, верског итд.) и околности (па и оних од историјског значаја, као што су погром јевреја у Русији на почетку 20. века, Драјфусова афера, Први светски рат, јеврејско-арапски односи у појасу Газе, Холокауст, Шестодневни рат итд.) у приватном животу одређеног појединца. Комплексност и слојевитост наративне конструкције изграђене око лика Циле оснажују њен лик, истичући развој њене јаке, истрајне, непоколебиве, ипак трпељиве и пожртвоване, несебичне личности кроз судбоносне и бурне стицаје околности и храбре и ризичне личне одлуке.</b><br />
<b>Женска одлучност, ненаметљива и стрпљива, насупрот мушкој несигурности, неистрајности или колебљивости, приватни етос насупрот јавном моралу и друштвеним нормама, лична одговорност насупрот историјски конструисаном наслеђу колективних кривица и страдања, међусобна толеранција и солидарност насупрот бесомучним, страхотним међуетничким сукобима и прогонима, јесу полови чије силе управљају лутањима Циле и њених ближњих у потрази за коначним домом.</b></div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-79666679165380916452017-09-28T04:20:00.002-07:002018-02-08T00:08:27.624-08:00Фејсбук страница Клуба књигољубаца <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://uploads1.wikiart.org/images/vincent-van-gogh/the-novel-reader-1888-1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="644" data-original-width="800" height="257" src="https://uploads1.wikiart.org/images/vincent-van-gogh/the-novel-reader-1888-1.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://www.facebook.com/narodnabibliotekabor/" target="_blank">Клуб књигољубаца на Фејсбуку</a></div>
<br /></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-22158102536609911762017-09-20T08:20:00.001-07:002018-03-07T08:57:59.464-08:00Емили Дикинсон "у библиотеци"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>
Песму која почиње стихом о драгоценом, али и трошном задовољству - задовољству сусрета и упознавања са неком старом, тачније древном књигом, са текстовима "одевеним" у складу са временом када су настали - а коју је Емили Дикинсон написала око 1862, 1890. године, љубавница њеног брата, Мејбл Лумис Тод и књижевни критичар и Емилин коренспондент Т. В. Хигинсон, у првом (постхумном) издању песама Дикинсонове, објавили су под (измишљеним) насловом "У библиотеци".<br />
<br />
Књига је у овој песми представљена као мушкарац, можда постарији, с обзиром на то да додир топле читаочеве/читатељкине руке треба да га подмлади.<br />
Има у таквом читању, приказаном као стисак руку, као руковање, и нечег благо еротског, али и свести о значају материјалног аспекта садржаја који се чита. За Емили, књига је, истовремено и медијум, (пре)носилац садржаја, тј. текстова - античких, у овом случају - али и материјални предмет, чија сензуална и тактилна, а онда и естетска вредност проистиче из трагова времена и доба.<br />
(Реч је, прецизније речено, или о кодексу или, пре, о свитку, рукописној "књизи" тј. претечи књиге, уколико књигу схватимо као штампани предмет, на шта указује слика Глава од Велума (врста пергамента).)<br />
<br />
Читање као стварање и дело "заједничког ума", свести која настаје узајамним дејством читаоца, тј. читатељке и књиге, за Емили је снолико искуство, налик чаролији која оног који чита чини налик Танталу, док се узалуд пружа да досегне вечно измичући сан.<br />
<br />
<br />
<br />
<iframe frameborder="0" height="430px" src="https://archive.org/stream/poemsofemilydick030097mbp?ui=embed#page/n387/mode/2up" width="480px"></iframe></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-88585729953017724132017-07-27T02:09:00.000-07:002018-03-07T08:58:15.732-08:00Проширење подручја борбе<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
Писан средином последње деценије 20. века, кратки роман Мишела Уелбека и његов романескни првенац, <i>Проширење подручја борбе </i>представља интригантну и провокативну, на моменте сурову, на моменте сомнабулну, на моменте луцидно оштру и хладну, готово памфлетску приповест тридесетогодишњег информатичара, огорченог до цинизма, отуђеног од себе и света, очајнички свесног да су његов осећај узалудности, промашености и бесмисла и његова неуклопивост резултат немогућности стварне међуљудске, интерперсоналне и шире, друштвене комуникације и недостатка љубави у све повезанијем, све информатизованијем свету, чије структуре кроје саможиве, нарцисоидне бирократе и менаџери.<br />
Приповедачева кретања (Париз, Руан и пар других места у унутрашњости; журка, састанци у фирми и Министарству пољопривреде, са којим његова фирма закључује уговор на основу којег он и колега треба да изведу информатичку обуку за службенике одговарајућих одељења, испраћај у пензију, станице, купеи, болница, угоститељски објекти, ноћни клуб у време Божића, лудница, на крају) омогућавају нам да се, путем вештих крокија великог броја успутних ликова из различитих слојева и група друштва и скица типичних ситуација и стања из усамљеничког, јаловог живота младог инжењера, уживимо у напету и мучну ситуацију приповедача, у његово анксиозно узмицање од света и самог себе.<br />
Егзистенција на ивици ништавила и осећај испразности, узалудно очекивање промене, догађаја, сусрета - "Понекад сам имао утисак и да ћу се трајно навићи на одсуство живота" - приповедача полако али неумитно воде ка лудилу, ка страсти за насиљем, ка визијама убиства, самокастрације и аутодеструкције.<br />
Последњи покушај борбе, покушај рестаурације сопства уз помоћ пута у крај из којег потичу његови, иначе невидљиви, непостојећи, неспоменути родитељи, доводи га до сазнања да је успостављање истинске везе са светом дефинитивно немогуће, да су Ја и свет оштро одвојени, да ће заувек остати заробљен у самом себи, у сопственој перцепцији и свести о промашености и бесциљности живота.<br />
Темељна неприлагођеност актуелним друштвеним конвенцијама, обичајима и обрасцима понашања с краја другог миленијума, приповедача, истовремено, чини и изразито прецизним посматрачем, оштроумним и бескомпромисним аналитичарем.<br />
Економичност, чак штурост приповедања, условљена како сазнањем да је у савременом свету приповест (исповест) у форми старинског романа са изнијансираним, психолошки продубљеним ликовима и детаљно, постепено развијаним односима међу њима постала беспредметна, тако и психолошким стањем приповедача, његовим емоцијама и афектима, погоршањем његове депресије и за депресију и сродна стања карактеристичним поремећајима у доживљају времена и временског тока, <i>Проширење</i> чине истовремено и лако читљивим и врло узнемирујућим. Сатирични, иронични, трагикомични тонови разбијају монотонију песимизма, огорчења и умора од других и себе сама.<br />
Уметнути делови јунакових/приповедачевих текстова ("животињске фантастике") додатно осветљавају природу питања, недоумица, идеја о бездушним механизмима новца, секса, моћи, економских и сексуалних либералних "тржишта" који гуше могућност љубави - али не и очајничку жељу за њом.<br />
<br />
<br /></div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7940474170589966009.post-29032182261638535232017-07-07T05:35:00.000-07:002018-03-07T08:58:37.623-08:00Пред библиотеком<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: right;">
БОРИСЛАВ РАДОВИЋ</div>
<div style="text-align: center;">
ПРЕД БИБЛИОТЕКОМ</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
Пред Библиотеком у септембарско подне</div>
<div style="text-align: left;">
двоје су се младих прошетали и стали</div>
<div style="text-align: left;">
под омањи јасен, у хлад. На пола речи,</div>
<div style="text-align: left;">
он хитну неку црну свеску:</div>
<div style="text-align: left;">
узвитла се птичје у јасенову крошњу</div>
<div style="text-align: left;">
па слете, а за њом и једна сува грана.</div>
<div style="text-align: left;">
Он диже ту грану и нагну њом да туче</div>
<div style="text-align: left;">
отровницу свеску на трави, од свег срца.</div>
<div style="text-align: left;">
Нема шта, чист мађијски обред;</div>
<div style="text-align: left;">
лице не одаје да ли се ипак шали.</div>
<div style="text-align: left;">
Да ли је повез, тврд повез,</div>
<div style="text-align: left;">
пресвлаке можда одвећ црне</div>
<div style="text-align: left;">
за његове очи, под корицама крио</div>
<div style="text-align: left;">
њен дневник с два-три податка о коме другом;</div>
<div style="text-align: left;">
да ли белешке с којима су</div>
<div style="text-align: left;">
неки испит данас полагали и пали?</div>
<div style="text-align: left;">
Или је била каква књига,</div>
<div style="text-align: left;">
ствар душу дала за ломаче</div>
<div style="text-align: left;">
које пуцкетаху у прадавна времена</div>
<div style="text-align: left;">
кад су им очеви још квасили пелене;</div>
<div style="text-align: left;">
ако баш мора таква игра, шта ли - да има мирис дима?</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: right;">
Борислав Радовић, Песме и Неке ствари, Београд, Чигоја, 2016, стр. 114.</div>
</div>
Клуб књигољубацаhttp://www.blogger.com/profile/08199195272519417802noreply@blogger.com