Како се књиге умножавају са незамисливом претераношћу, избор за читаоце постаје све нужнији и нужнији а моћ одабира све више и више очајнички проблем ... Могућност да се мудро изабере постаје непрестано све безизгледнија како неопходност да се одабере непрестано све више притиска. Онолико колико растућа тежина књига притиска и гуши способност поређења, толико је и захтев да се упоређује гласнији.
Томас де Квинси, "Књижевност знања и књижевност моћи" 1848






понедељак, 22. септембар 2014.

Књижевност у онлајн периодици

Листови, магазини, часописи и друга периодична, односно, серијска издања важан су чинилац модерног књижевног живота, како због учесталости појављивања/објављивања, тако и због могућности да истовремено прате више различитих, чак и несагласних или опречних актуелних поетичких токова или тенденција, одражавајући, на тај начин, мноштвеност и разноликост књижевних појава или, пак, њихово одсуство, једнообразност и учмалост тренутног књижевног стваралаштва. Уређивачка политика серијских публикација које објављују (и) књижевне, односно, књижевно-критичке текстовe може се базирати на поетичким, естетским и идеолошким начелима једне групе људи - покрета, школе, правца, а може бити усмерена и ка (најчешће неизводивом и недостижном) безинтересном праћењу актуелног стваралаштва, оног доминантног и репрезентативног, колико и оног емергентног (у повоју, новаторског) и резидуалног (већ застарелог, поетички конзервативног). Да ли ће часопис "неговати" књижевно стваралаштво, унапређивати га (у смислу да на коначној верзији текста раде рецензенти, уредник или читаво уредништво) или, просто, бити привидно уређена сваштара, зависи од многих чинилаца, али је чињеница да неки часописи имају врло јасан и доследан профил и ниво, док су други безлична скупина текстова неједнаке вредности.
Као и све друго, и број књижевних часописа - тачније, часописа за књижевност, уметност и културу (друштвена питања), како су, најчешће, поднасловом одређени природа и опсег интересовања ових гласила - у сталном је порасту - да ли због споменуте множине књижевних хоризоната који захтевају и мноштво међусобно различитих гласила, да ли по инерцији која часописе чини нуспроизводом разних делатности или из неких других разлога, тек читалац који би да испрати све што домаћа периодика може да му понуди треба да има много времена на располагању. Срећом, бар од недавно, не и гомилу новца јер већина књижевних часописа који се тренутно издају има и своја бесплатна онлајн издања. Ту су, наравно, и новопокренути електронски часописи. Неки од новијих часописа специјализовани су само за одређени облик, род или жанр - за поезију, на пример, најмање читану а, изгледа, највише писану књижевну форму.


Летопис Матице српске (Матица српска, Нови Сад) http://www.maticasrpska.org.rs/letopis-matice-srpske/
Поља (Културни центар Новог Сада) http://polja.rs/
Реч (Фабрика књига) http://www.fabrikaknjiga.co.rs/knjige/casopis-rec/
Књижевни магазин (Српско књижевно друштво) http://www.skd.rs/?akcija=magazin
лист Златна греда (Друштво књижевника Војводине) http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=3&Itemid=3
Агон: часопис за поезију (Удружење грађана "Књижуљак" Београд) http://www.agoncasopis.com/
Београдски књижевни часопис (Књижевно друштво "Хипербореја") http://www.bgknjizevnicasopis.rs/
лист Аванград (Удружење грађана АРТиФакт Сомбор) http://avangrad.weebly.com/pdf.html
Трећи трг http://trecitrg.org.rs/CFE22FD5-4F71-458D-8EBD-FA358B5D1962.html
Bookvar - magazin za promociju čitanja http://www.bookvar.rs/
Балкански књижевни гласник (Балканско књижевно друштво) - http://www.balkanliteraryherald.com/

И књижевност за децу има своје гласило, али у њему нема саме књижевности (само стручни радови, студије, критике и сл): Детињство http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Detinjstvo/index_html?stdlang=gb


Иако библиотеке често издају специјалчизоване или стручне (стручно-научне) часописе, везане за библиотекарство (библиотечко-информациону делатност) неке од њих издају "чисто" књижевне часописе:
Монс Ауреус (Народна библиотека Смедерево) http://www.biblioteka-smederevo.org.rs/node/16
Кораци (Народна библиотека "Вук Караџић" Крагујевац) http://www.nbkg.rs/koraci.php (до 2012. http://koraci.yolasite.com/)
Домети (Градска библиотека "Карло Бијелицки" Сомбор (http://www.biblioso.org.rs/dometi.php?lng=sr)
Улазница (Градска народна библиотека Зрењанин) http://www.zrbiblio.org/index.php/sr-YU/izdavacka/casopis-ulaznica
Повеља (Народна библиотека "Стефан Првовенчани" Краљево) http://www.kv-biblio.org.rs/index.php?option=com_ponygallery&Itemid=0&func=viewcategory&catid=1
Траг (Народна библиотека „Данило Киш” Врбас) http://www.vrbasbiblioteka.org.rs/index.php/izdavastvo/2013-12-26-18-03-28

Неки блогови су, такође, регистровани као часописи ове врсте, на пример: http://prozaonline.com/

Ова ће се листа линкова повремено ажурирати!

четвртак, 11. септембар 2014.

Колекционар

Колекционарска пасија, било да су јој предмет флора и фауна, било да се фокусира на одређену врсту предмета, једно је од обележја модерности, у последнјих неколико деценија врло вешто искоришћавано од стране произвођача разних роба, нарочито играчака и њима сродних предмета за одрасле. Шта, међутим, бива када страствени колекционар једне врсте живих бића - упражњавалац једне дозвољене, друштвено прихватљиве активности - постане колекционар оне врсте живих бића чије се "прикупљање" сматра морално и друштвено неприхватљивим, болесним, изопаченим, када почне да прикупља жене?
Психолошка анализа колекционара и његове жртве, односно, "предмета", у основи је романа Колекционар Џона Фаулуса. Овај роман представља триптих чије су "бочне", оквирне стране исповест човека који је, добивши на лутрији, стекавши више него довољну финансијску потпору и материјалну сигурност, изненада, са скупљања лептира прешао на скупљање жена, а у чијој средини је дневник његове жртве. Роман се, заправо, заснива на матрици трилера - неугледан и прилично мрзовољан, мизантропији склон чиновник, бирократа бирократизованог ума одлучује да се дочепа младе студенткиње уметности, ведре, динамичне, омиљене, привлачне. Његова заинтересованост би, с обзиром на његов психолошки профил, тирански, егоистичан, самоповлађујући, импотентан на различите начине, тешко могла да се назове заљубљеношћу. Његова прича о томе шта се дешава у кући током пар месеци, колико траје девојчино заточење у подруму скрајнуте, усамљене куће, и њене дневничке забелешке о истом, све док јој болест на смрт не помути разум и свест, чине психолошки контрапункт. При том се контраст остварује коришћењем "гласова", односно језика и стила који су максимално удаљени једни од других - снобовски извештачен и, повремено, смешно углађен, а заправо сиромашан и крут, уз то и у осцилацији између безосећајно ауторитарног и самосажаљиво патетичног, језик "Фердинанда" оштро одзвања на позадини језика којим се служи Миранда - образована уметница, склона боемији и привучена дендизмом, у ситуацији која је баца од крајњег, безнадежног очаја до екстазе самоодржања и бескомпромисне борбе за опстанак.
Право име женског и лажно име мушког лика асоцирају на Шекспирову Буру - Фердинанд, који из великог, спољњег света доспева на Просперово пусто острво, да би у наивној, неискусној Миранди изазвао чувени усклик: "Дивни нови свет!", који и код самог Шекспира звучи иронично, с обзиром на то да су управо људи који на острво доспевају они исти због којих су Просперо и његова кћи у пустуши. Триста година касније, дивни Фердинанд се потпуно изједначио са ружним, деформисаним, злобним, силеџијским, а опет и трагичним Калибаном, Калибаном који је успео да се отргне с ланца и да ослободи своје пориве, Калибана који, у складу са сазнањима модерне психологије, делује осветољубиво искомплексирано.
Уживање Фаулусовог хибридног Фердинанда-Калибана у поседовању жене које се и не дотиче приказано је детаљно, са свим нијансама које у њему изазива њено пристајање на њене услове или њено, по њему каприциозно, испољавање беса од немоћи, њени покушаји да га едукује, да његов дух оплемени знањима из књижевности и сликарства, њени покушаји бекства, откривања њене притворности, која је, по њему, наравно, безобзирна и себична, затим болест и смрт. Једнако изнијансирано, кроз дуже и краће дневничке записе приказана је и гама емоција које Миранда преживљава, а која њеном делу приповести придаје елементе образовног романа јер је, у њеном случају, заточење средство и медиј њеног сазревања и развијања самосвести. Она која је до тада живела богатим и разноврсним друштвеним животом, дружељубива, ангажована (мада, колико аутентично и дубоко) отворена, сада се суочава са бескрајним, мртвим временом, временом страха, очаја и чекања. Фаулус уверљиво и сугестивно даје да се виде и осете мене њеног духа суоченог са непокретношћу, принуђеног да предах од борбе за опстанак пронађе у сећањима, покушајима да разуме друштвене и психолошке факторе који би понашање њеног чувара објаснили и тиме учинили мање страшним и самоанализи. Њено приповедање је живље, формално разноликије - разговоре које води са Фердинандом повремено уобличава у драмски текст (у пастиш и пародију на Буру), у епистоларну форму, у трактат, све док се њено писање не сведе на пар једва артикулисаних вапаја и истрзану мешавину молитве, наде, резигнације.
По овом интелектуално и емоционално узбудљивом роману, две године по објављивању, 1965. снимљен је и филм.