Сабрана дела мексичког писца и фотографа Хуана Рулфа обухватају кратки роман Прдро Парамо и збирку од десетак прича Долина у пламену
– дело невелико обимом али изузетног значаја за читаву латиноамеричку
књижевност, која је од средине 20 в. доживела велики успон, како на
књижевно-естетском тако и на плану популарности и ширине рецепције.
Поменимо само чињеницу да је култни Маркесов роман Сто година самоће настао под дејством Рулфовог Педра Параме. Својом структуром овај роман коренспондира са по времену настанка сродним му Фокнеровим романом Док ја лежах на самрти, али и са Бекетовом драмом Тада
– низ фрагмената који припадају гласовима десетине јунака од којих су у
тренутку приповедања сви већ мртви – хор мртвака који не престаје да
бива опседнут својим земаљским животом, крећући се цик-цак кроз
дисконтинуирано, распаднуто време, сажимајући га у опсесивну тачку.
Почињући као потрага за никада виђеним оцем на захтев мајке која је
својом смрћу сину у наслеђе оставила свој поглед и глас, обитавајући у
њему, прича показује преображај мајчиног „изгубљеног раја“ у чистилиште –
село је умрло заједно са својим газдом Педром Парамом. Слика тог света
богата је аудитивним и тактилним сензацијама, сфумато треперав од густог
ваздуха, магле и дима који свако краетања неутрализују, а звуке
онеобичују. Иконичност те слике, њена упечатљивост, сугестивност,
богатство асоцијација које собом носи откривају оштро и продируће око
једног од значајнијих мајстора фотографије, смисао за композицију која
визуелну перцепцију обогаћује и претвара у интригантан имагинативни и
емоционални доживљај. Више него успеле метафоре које, најчешће, утисак
чине синестезичним, тоталним, скоро га физички оприсутњују, овој језивој
и трагичној причи дају посебан лирски квалитет и роман о
фантазгоморичан свету где ваздух мења боју ствари; где живот струји као шапат; као да и није друго него прошаптавање живота, претварају у поему.Мексичка револуција, злочин, од освете до оцеубиства, инцест, јесу сталне теме. У Педру Параму, као и у причама из Долине у пламену Рулфо им се непрестано враћа и варира их стилски и композиционо. Мењајући тачку гледишта, од гласа ретардираног Макариа из прве, преко изузетно успелог диптиха гласова у причи Кажи им да ме не убију!, и кратке приче у другом лицу Сети се …, Рулфова вештина да кроз фрагмент, брз али продоран снимак и надасве жив и ефектан дијалог дочара своју песимистичну визију међуљудских односа и људске судбине је неоспорна.
Уз Педра Парама и Долину у пламену, ова књижица садржи и пар недовршених Рулфових прича, као и текст савременог аргентинског писца Хуана Пренса, „Педро Парамо“, врхунац и раскид у исти мах.