Овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност је француски писац Патрик Моди(ј)ано због "уметности памћења с којом је евоцирао најнесхватљивије људске судбине и открио свет живота под окупацијом". У години обележавања (ако та реч у овим случајевима уопште има смисла) стогодишњице од почетка Првог и седамдесетпетогодишњице од почетка Другог светског рата, уметност (пост)памћења и (побуђивања) сећања на зло које је човек у стању да почини, као и да истрпи и преживи, има - очигледно - посебну вредност. Модијано лично није био сведок окупације и Холокауста, али јесте, као потомак јеврејина, наследио сећање на страдање и прогон, па су јеврејство, Холокауст, нацистичка окупација и, у спрези са овим историјским околностима, мотив губитка идентитета (или памћења) његове најчешће преокупације. Лица у потрази за својом личношћу и/или пореклом, у борби са пролазношћу и губицима, изнова и изнова се појављују у његовим, најчешће, кратким романима.
Мада, романи нису једина област његовог стваралаштва - био је сарадник Луја Мала на сценарију за филм Лисјен Лаком, сада већ давне 1973, а у скорије време (2003) - Рапноа, за филм Срећан пут. (Оба се дешавају за време Другог светског рата.)
И пре ове, Модијано је добио низ значајних награда, каква је Гонкурова, на пример.
Ово је, иначе, петнаести француски писац који је добио најпознатију књижевну награду на свету.
За разлику од неких других недавних лауерата, Модијано је (могао да буде) познат нашој публици, с обзиром на то да је већи број његових дела преведен на српски језик. У Народној библиотеци Бор можете наћи романе: Те незнанке, У кафеу изгубљене младости, Родослов, Дора Брудер, Улица мрачних дућана, Мала принцеза, Изгубљени крај (са студиозним предговором Изабеле Константиновић), као и два романа у оригиналу - De si braves garçons и Villa triste.
Мада, романи нису једина област његовог стваралаштва - био је сарадник Луја Мала на сценарију за филм Лисјен Лаком, сада већ давне 1973, а у скорије време (2003) - Рапноа, за филм Срећан пут. (Оба се дешавају за време Другог светског рата.)
И пре ове, Модијано је добио низ значајних награда, каква је Гонкурова, на пример.
Ово је, иначе, петнаести француски писац који је добио најпознатију књижевну награду на свету.
За разлику од неких других недавних лауерата, Модијано је (могао да буде) познат нашој публици, с обзиром на то да је већи број његових дела преведен на српски језик. У Народној библиотеци Бор можете наћи романе: Те незнанке, У кафеу изгубљене младости, Родослов, Дора Брудер, Улица мрачних дућана, Мала принцеза, Изгубљени крај (са студиозним предговором Изабеле Константиновић), као и два романа у оригиналу - De si braves garçons и Villa triste.