Ове године навршава се сто година од рођења култног и озлоглашеног, обожаваног и прокаженог америчког писца В. Бароуза. Можете му се дивити или се згражавати над његовим текстовима, али га не можете читати равнодушно и без бурних, повремено физиолошких реакција какве изазива, на пример, његово најчувеније дело, и данас подједнако субверзиван, шокантни и експериментално-авангардни Голи ручак. Пишући Голи ручак, Бароуз је почео да отркива и неке нове технике креирања текста, технике које нису чисто списатељске већ су више монтажне и колажне јер подразумевају да се неки "нормалан", сасвим разумљив текст, пресавија или сецка како би се нова комбинација његових саставних делова представила као нов текст. Уз одсуство радње у стриктном смислу те речи, многобројне изненадне промене места и времена дешавања, укључујући и боравак у фантазијским пределима каква је Интерзона, немогућност да се нарко-визије и дешавања раздвоје, употреба ових техника чини овај роман и интелектуално захтевним а не само опсценим и нападно шокантним штивом.
Кроненберг, филмски редитељ склон трешу, скаредностима, бруталним нападима на логику и реализам, хиперболичним и халуцинантним деформацијама зала савремене културе, опчињен најдубљим људским страховима, преобразио је тешко проходан, стравично, лавиринтски закукуљен и некохерентан текст ове књиге о Вилијаму Лију, што је псеудоним самог Бароуза под којим је писао роман Џанки, у упечатљив и подједнако делиричан филм.
Голи ручак је дуже време био скоро једини Бароузов текст преведен на српски. Од пре пет година, почињу да се појављују и преводи његових других дела, подједнако интригантних и не увек толико експерименталних / тешко читљивих као Голи ручак.
Као увод у њих може да послужи и Бароузу посвећен број часописа Градац.
Код нас јединствен по својој концепцији, часопис Градац, уместо уобичајеног скупа међусобно ничим или тематом, као подскупом, повезаних текстова распоређених по мање-више сталним рубрикама, сваки број везује или за једног аутора или за једну тему. Бароузу је посвећен двоброј 173-174 из 2009. год. На почетку су уводник приређивача, Дејана Огњановића, и хронологија Бароузовог живота и рада, из које читалац може сазнати и пресудне чињенице: учешће у рату, студије антропологије и психологије, периоди готово непрестаних путовања, зависност од хероина, хомосексуализам, пријатељство са Гинзбергом, Керуаком и другим писцима са којима чини језгро тзв. бит генерације...
Следи низ текстова самог Бароуза. На пример, "Ким", одломак из романа Место слепих путева: "Ким је љигав, морбидан младић са незајажљивим апетитом за екстремним и сензационалним": ако очекујете пародијске референце на Киплинговог Кима, онда сте у праву. "Он је заправо неизлечиво интелигентан".
Или, "Пролог" романа Џанки. Ту су и неки есеји, писма, стварни и фингирани интервјуи..., одломци из већих дела - хрестоматија која ће читаоцима показати распон Бароузових интересовања, активности и техника.
Следе текстови о Бароузу. Неки од њих осветлиће важне моменте Бароузовог живота, а неки ће покушати да у овом или оном кључу, из једне или из друге перспективе, протумаче Бароузово стваралаштво или неко његово дело. Међу ауторима су и: икона "медијасфере" Маршал Маклуан, који описује Бароузово разумевање савремених био-технолошких окружења; Џ. Г. Балард, који процењује Бароузов допринос научној фантастици; стручна и луцидна анализа врло утицајног теоретичара постмодернизма Исаба Хасана, и др. Ту је и Кроненбергов коментар о настанку филма Голи ручак.
Ефектан избор Бароузових фотографија и фотографија са корица књига или из новина завршава овај темат.
Кроненберг, филмски редитељ склон трешу, скаредностима, бруталним нападима на логику и реализам, хиперболичним и халуцинантним деформацијама зала савремене културе, опчињен најдубљим људским страховима, преобразио је тешко проходан, стравично, лавиринтски закукуљен и некохерентан текст ове књиге о Вилијаму Лију, што је псеудоним самог Бароуза под којим је писао роман Џанки, у упечатљив и подједнако делиричан филм.
Голи ручак је дуже време био скоро једини Бароузов текст преведен на српски. Од пре пет година, почињу да се појављују и преводи његових других дела, подједнако интригантних и не увек толико експерименталних / тешко читљивих као Голи ручак.
Као увод у њих може да послужи и Бароузу посвећен број часописа Градац.
Код нас јединствен по својој концепцији, часопис Градац, уместо уобичајеног скупа међусобно ничим или тематом, као подскупом, повезаних текстова распоређених по мање-више сталним рубрикама, сваки број везује или за једног аутора или за једну тему. Бароузу је посвећен двоброј 173-174 из 2009. год. На почетку су уводник приређивача, Дејана Огњановића, и хронологија Бароузовог живота и рада, из које читалац може сазнати и пресудне чињенице: учешће у рату, студије антропологије и психологије, периоди готово непрестаних путовања, зависност од хероина, хомосексуализам, пријатељство са Гинзбергом, Керуаком и другим писцима са којима чини језгро тзв. бит генерације...
Следи низ текстова самог Бароуза. На пример, "Ким", одломак из романа Место слепих путева: "Ким је љигав, морбидан младић са незајажљивим апетитом за екстремним и сензационалним": ако очекујете пародијске референце на Киплинговог Кима, онда сте у праву. "Он је заправо неизлечиво интелигентан".
Или, "Пролог" романа Џанки. Ту су и неки есеји, писма, стварни и фингирани интервјуи..., одломци из већих дела - хрестоматија која ће читаоцима показати распон Бароузових интересовања, активности и техника.
Ко вас је уплашио и отерао у време? У тело? У срање? Ја ћу вам рећи: реч. Ванземаљска Реч. Та реч Ванземаљског Непријатеља вас држи заробљене у Времену. У Телу. У Срању. Затворениче, изађи. ("Последње речи", одломак из романа Нова експрес, стр. 49)Код Бароуза и бласфемија, као и наркомански делиријум или заплет преузет из класичног шпијунског трилера, иде у правцу научне фантастике јер, како сам каже: "Ја сам то (карневалски изврнут свет, свет циркузаната и превараната, некадашњих пикароа - лукавих смуцаваца из старих шпанских романа) проширио на међупланетарна поља (да би створио нову митологију) рата и конфликта" (Бароуз, "Кат-ап интервјуи", стр. 80)
Следе текстови о Бароузу. Неки од њих осветлиће важне моменте Бароузовог живота, а неки ће покушати да у овом или оном кључу, из једне или из друге перспективе, протумаче Бароузово стваралаштво или неко његово дело. Међу ауторима су и: икона "медијасфере" Маршал Маклуан, који описује Бароузово разумевање савремених био-технолошких окружења; Џ. Г. Балард, који процењује Бароузов допринос научној фантастици; стручна и луцидна анализа врло утицајног теоретичара постмодернизма Исаба Хасана, и др. Ту је и Кроненбергов коментар о настанку филма Голи ручак.
Ефектан избор Бароузових фотографија и фотографија са корица књига или из новина завршава овај темат.