Како се књиге умножавају са незамисливом претераношћу, избор за читаоце постаје све нужнији и нужнији а моћ одабира све више и више очајнички проблем ... Могућност да се мудро изабере постаје непрестано све безизгледнија како неопходност да се одабере непрестано све више притиска. Онолико колико растућа тежина књига притиска и гуши способност поређења, толико је и захтев да се упоређује гласнији.
Томас де Квинси, "Књижевност знања и књижевност моћи" 1848






уторак, 03. децембар 2013.

Е. Л. Доктороу, Регтајм

Две анонимне и безимене породице и гомила светски познатих историјских личности - непревазиђени маг нестајања, Худини; идејни творац модела производње који је људе претворио у замeнљиве механичке делове и човек чији су јефтини аутомобили за кратко време мобилизовали велики део Америке, Хенри Форд; карикатурални Франц Фердинанд; анархисткиња Ема Голдман; на пар страница - Фројд ; и многи други - крајем прве и почетком друге деценије двадесетог века у Америци; препознатљиве кратке и бритке реченице и разговорни тон којем дијалог као формални елеменат није потребан, па га и нема; сатирични кроки који са пар наизглед безосећајних реченица успева да изрази оштру осуду гадости и зала којима су сиромаси, радници, имигранти, расне и етничке мањине могли да буду подвргавани у том кратком периоду експлозивног успеха Америке и њеног конституисања као супер-силе.
Свет који Доктороу у овом роману гради служећи се техником пачворка начињеног од комадића историјских сведочанстава, легенди, сплетки, оговарања, новинских и таблоидних прича и других материјала приказан је као нов, као свет у повоју - култ аутомобила и брзине; прагматичност која не цени ни стрпљивост ни префињеност ни самосврховит напор у стицањеу било знања, било новца; Холивудски "бум" и откриће моћи филма да маскира, опија и компензује, као и да продаје представе које ће побољшати продају других ствари, укључујући у њих и слику Америке; формирање радничких покрета и синдиката; пробој америчког капитала и америчког тријумфализма и експанзионизма у све кутке Земље, од куда доноси нове моде и гради моду брзог смењивања мода и стилова... само су неке од скица које сачињавају слику Америке коју Доктороу производи и која мотивише његово прелажење преко Првог светског рата као да је у питању још једна озбиљно-смешна, гротескна епизода из историје Америке.  
Састављен од мноштва дигресија, бизарних и апокрифних историјских анегдота које историју карикирају, приказујући је као нус-производ себичних и често настраних интереса и играрија неких креатура, овај роман заправо почиње тек од средине текста, када у њега "уђе" елегантни, самосвесни, достојанствен и прибран црни пијаниста чији ће инати и пркоси, несаломива упорност и бескомпромисно достојанство преокренути живот породице о којој се чинило да је, заправо, реч и допринети њеном сусрету са другом, имигрантском и окрњеном породицом, чије су се трагичне догодовштине приповедале паралелно са описом прве. Прича о Колхаусу Вокеру и његовој освети која је у својој гневној праведности непопустљива, заправо је реконтекстуализација или адаптација приповетке немачког писца Хајнриха Клајста, Михаил Колхас. Опогањен Фордов модел Т заменио је упропашћене коње, црнац белца, пијаниста трговца коњима, али је неправда остала иста, као и, у суштини, бесмислен и немогућ циљ освете која се развија кад Закон одбије да буде правичан.
Један од ликова романа јесте и Дечак који би, због тога што се опсесивно интересује за оно што је одбачено, за отпад и запостављене, застареле дрангулије, као и због тога што током одрастања открива суштинску нестабилност и претворљивост људи, ствари и света, и принцип незадовољства као мотор тих преображаја, могао бити пројекција приповедача, тј. "Доктороуа". Његовом сламастом, кротком и помало трапавом лику некако приличи да буде онај који ће демаскирати лицемерје и безосећаност, играјући се са историјом, тзв. историјским чињеницама и објективном хронологијом која следове догађаја и појава фиксира и повезује у узрочно-последичне ланце.