Овогодишња добитница најпрестижниоје и најпознатије награде за књижевно дело је канадска списатељица Алис Манро. Вишеструка добитница најзначајнијих националних књижевних награда, донела је својој земљи прву Нобелову награду за књижевност. Француски L'Express каже да је то први пут да је ову награду добио неко ко пише само приповетке - приповедач, а не и романописац. Додуше, промишљена композиција њених збирки и повезаност судбина које у приповеткама и новелама приказује, дух провинцијског живота који их повезује, често стварају утисак да су у питању својеврсни романи.
"Канадски Чехов", како ју је назвала Синтија Озик, пише једноставним стилом, пријемчивим и за ширу публику, "о женама и за жене", како сама каже, због чега су њене, до сада на српски преведене књиге, у Народној библиотеци Бор наишле на одличан пријем код корисница и готово су увек издате.
Њене јунакиње су обичне жене и девојке у чијим животима неки свакодневни догађаји постају одлучујући, преломни или епифанијски, у смислу да у својој обичност откривају неки нови смисао, расветљавају неку скривену жељу или бол, неки аспекат егзистенцијалног.
С обзиром на то да пише у духу реалистичке традиције, Манро креира јунакиње чији су психолошки портрети разрађени, али и уверљиви, животни у богатству осећања, мисли и карактера које манифестују што, у спрези са пластичним описом свакодневице, ситних непријатност, брига или радости, као и због веште употребе доживљеног говора који читаоца уводи усвет лика, али с малом дистанцом, наводи на уживљавање у те разнолике женске судбине.
У Народној библиотеци Бо можете наћи следећа дела А. Манро:
"Канадски Чехов", како ју је назвала Синтија Озик, пише једноставним стилом, пријемчивим и за ширу публику, "о женама и за жене", како сама каже, због чега су њене, до сада на српски преведене књиге, у Народној библиотеци Бор наишле на одличан пријем код корисница и готово су увек издате.
Њене јунакиње су обичне жене и девојке у чијим животима неки свакодневни догађаји постају одлучујући, преломни или епифанијски, у смислу да у својој обичност откривају неки нови смисао, расветљавају неку скривену жељу или бол, неки аспекат егзистенцијалног.
С обзиром на то да пише у духу реалистичке традиције, Манро креира јунакиње чији су психолошки портрети разрађени, али и уверљиви, животни у богатству осећања, мисли и карактера које манифестују што, у спрези са пластичним описом свакодневице, ситних непријатност, брига или радости, као и због веште употребе доживљеног говора који читаоца уводи усвет лика, али с малом дистанцом, наводи на уживљавање у те разнолике женске судбине.
У Народној библиотеци Бо можете наћи следећа дела А. Манро:
- Бекство
- Животи девојака и жена
- "Лице" у: Поља, бр. 456 (2009) (доступно и он-лајн: http://polja.rs/polja456/456-21.htm)
- "Амудсен" у: Поља, бр. 477 (2012) (http://polja.rs/polja477/477-28.pdf)
- "Дивљи лабудови" у: Антологија кратке приче Канаде
- "Мајлс сити, Монтана" у: Безгласни крик: савремена женска прича.
После Београдског сајма књига, моћи ћете да читате и збирку Превише среће.