Како се књиге умножавају са незамисливом претераношћу, избор за читаоце постаје све нужнији и нужнији а моћ одабира све више и више очајнички проблем ... Могућност да се мудро изабере постаје непрестано све безизгледнија како неопходност да се одабере непрестано све више притиска. Онолико колико растућа тежина књига притиска и гуши способност поређења, толико је и захтев да се упоређује гласнији.
Томас де Квинси, "Књижевност знања и књижевност моћи" 1848






петак, 22. новембар 2013.

Варљиви укус класика

Шта мислите да повезује Набоковљеву Лолиту, Сервантесовог Дон Кихота, Мелвиловог Моби Дика, Дојловог Шерлока Холмса, Керолову Алису у земљи чуда и Фицџералдовог Великог Гетсбија? Иако би међу одговорима правих љубитеља књижевности могло да буде нешто од следећег: дела чији су ликови, нарочито насловни, толико снажни и упечатљиви да су постали иконични, због чега се употребљавају у многим контекстима који са самим делом нису у непосредној вези и непрестано се адаптирају за нове медије и нове сврхе; неоспорна ремек-дела која су, ипак или упркос томе, и незаобилазан елеменат популарне културе; сва тематизују непомирљив сукоб стварности и субјективних идеала, жеља и стремљења - одговор је, заправо, чај. И то не зато што се у њима "пије" чај, мада то јесте у случај, него зато што су управо ови романи, односно, незаборавни ликови које су њихови аутори креирали, постали рекламно средство и паковање једне линије чајева. 
http://floramakesthings.com/Prologue-Tea-Co

Шест чајних мешавина упаковане су у конзерву на чијој полеђини су одштампане прве реченице наведених романа - отуд и назив бренда, "Пролог" - и нацртани амблематски детаљи, попут Шерлокове луле, Дон Кихотових ветрењача, Лолитиних напућених усана, цилиндра Лудог шеширџије. Па док читате упутство о припреми чаја, баците поглед и на "Зовите ме Ишмаел." Помало чуди што нема Пруста - ипак је читав циклус У потрази за изгубљеним временом "израстао" из укуса мадлене умочене у чај. Можда зато што се дизајнер није могао да досети како да нацрта стилизовану скицу времена?
Иако би ово дизајнерско остварење некоме могло да делује и као интелигентан вид популаризације класика и читања као једне префињене и пожељне активности, или пак као начин да се представа о овим делима повеже са примамљивом представом о хедонистичко-аристократском животном стилу који сугеришу необичне, наводно крајње софистициране, познаваоцима намењене (и вероватно папрено, бесмислено скупе) мешавине.
Готово је сигурно да ће се сваки прави, страствени читалац сложити да књижевна дела имају "укус". С обзиром на то да је сваки иоле значајнији роман већ прошао кроз вишеструке визуелне прераде, да би нам се, преображени у илустрацију, стрип, филм, серију или нешто слично, понудили материјализовани и фиксирани изглед ликова, ствари и места дешавања, можда смо мислили да једино укус дела - неописив, неухватљив, на граници перцепције - остаје као неотуђиви део личног, и само личног, искуства дела. Ипак, нашао се начин да се и тај ефемерни аспекат искуства читања комодификује и понуди као роба.
Ако Вам, дакле, мешавина матеа, манга, лимунове траве, ананаса и кокоса (!) звучи чудесно, можда нека Алиса и успе да Вас пренесе у неку Земљу (робних) чуда; тешко да ће то заиста бити она Керолова.